Слушајте Sputnik
    Протест опозиције у главном граду Молдавије.

    Окршај ратоборних западњака и „додониста“: Пред Молдавијом два пута

    © Sputnik / Miroslav Rotar
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош
    0 036

    Дан независности, 27. август, Молдавија је дочекала тако што је власт растеривала демонстранте који су целу ноћ провели у центру Кишињева, захтевајући оставку премијера Павла Филипа, признавање избора за градоначелника престонице и наставак истраге због крађе око милијарду евра из националних банака.

    У демонстрацијама су учествовали чланови Платформе за достојанство и правду, Партије акције и солидарности и Либерално-демократске странке, а када су дошли на трг Великог националног окупљања у центру града, тамо су већ били опоненти из Партије Шора.

    Дугогодишњи дипломата Срећко Ђукић за Спутњик каже да протест треба посматрати у светлу дубоке поделе Молдавије на прозападну и проруску. Питање шта је уопште десна опозиција, како их медији називају, ирелевантно је, а главно питање је ко је за председника републике, а ко за Владу, каже он.

    „Ако су растерали демонстрације, то би могло значити да је прозападна Влада морала да то нареди полицији, то није могао председник. Значи, ако директно траже оставку премијера, то су ипак ’прододоновске‘, пропредседничке демонстрације. Дакле, на улице су изашли људи који су за председника“, каже Ђукић.

    Додаје да је извршна власт у тој земљи јако ратоборна и изузетно лоше оријентисана према свим потезима председника републике Игора Додона. Подсећа да Влада председнику оспорава сваки састанак са Владимиром Путином или учешће на састанку са представницима Заједнице независних држава, на форуму Евроазијске економске уније. Они једноставно покушавају да га потисну, да му сузе постојећи уставни оквир и маневарски простор, да га потпуно маргинализују, та борба ће трајати све до наредних парламентарних избора, каже дипломата.

    „Извршна власт у Молдавији саботира све потезе председника на спољном и унутрашњем плану, у оквиру његових уставних овлашћења. По Уставу, он нема претерану власт, али ипак има довољну, представничку, чак јачу од оне коју прописује, рецимо наш и слични Устави. Међутим, то није довољно да је и спроводи, зато што између њега и народа стоји Влада и парламент које чврсто контролишу прозападне партије и фракције које су дошле на власт обојеном револуцијом“, подсећа Ђукић.

    Медији наводе да је организација протеста почела када је Централна изборна комисија поништила резултате избора за градоначелника престонице, на којима је победио кандидат Андреј Нестасе из странке „Платформа достојанство и истина“ са 52,57 одсто гласова. Формиран је „Комитет за национално супротстављање“ и најављени протести које ће трајати „све док не буду испуњени захтеви народа“.

    Један од главних је повратак пропорционалног изборног система, па Ђукић сматра да и то указује да би добар део демонстраната могао бити из табора председника републике, али да иза растеривања демонстрација, које нису масовне, ипак стоје други разлози.

    Војне вежбе руске војске у Придњестровљу
    © Sputnik / Сергеј Кузњецов

    „Све је вероватно повезано и са неким најављиваним корацима око решавања придњестровског питања. Тренутно се у Молдавији дешава много ствари, све је то јако повезано и компликовано“, каже Ђукић.

    Искусног дипломату смо питали и како ће се Запад поставити у погледу изласка грађана Молдавије на улице, с обзиром на чињеницу да је унутрашње политичка ситуација у земљи довела до тога да је Европски парламент већ стопирао исплате у оквиру макрофинансијске помоћи Молдавији. Срећко Ђукић је сигуран да Запад неће пустити низ воду Владу Павела Филипа.

    „Сигуран сам да ће Запад бити на страни Владе, без обзира што није успела у својим плановима везаним за Европску унију. Они су отворено рекли да их желе у НАТО-у, што је за Русију неприхватљиво, одавно је тражила да Молдавија прогласи неутралност, да не улази ни у један војни блок, али очигледно ствари не иду тим током.“

    У прилог Ђукићевој тврдњи говори и чињеница о сталном отпору председника Игора Додона Западној алијанси пошто он често понавља да, док је председник, неће бити база НАТО-а у земљи.

    Демонстранти траже активнију борбу против корупције и независно судство, а иако их је полиција растерала, обећавају нове протесте, па и грађанску непослушност, али саговорник Спутњика не верује у масовност протеста.

    „Не бих рекао да ће ту бити неких већих окршаја и затезања, јер има доста других отворених питања, сада фокус није на том делу Европе, није фокус у односима Запада и Русије на Молдавији, већ на другим, далеко крупнијим темама. Ово је ипак један унутармолдавски обрачун, који се креће проруском, односно прозападном линијом“, закључује Ђукић у разговору за Спутњик.

    У центру Кишињева се окупило око 6.500 демонстраната, а простор обезбеђује велики број полицајаца, будући да би данас требало да буде одржана церемонија полагања венаца на споменик Стефану Трећем Молдавском, због обележавања Дана независности републике.

    Тагови:
    наранџанста револуција, Игор Додон, Молдавија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога