Слушајте Sputnik
    Лидер Шведских демократа Џими Акесон.

    Шведска удесно! Велике тектонске промене Европе „заразиле“ и север

    © REUTERS / TT News Agency/Anders Wiklund
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Владимир Судар
    0 571

    Резултати парламентарних избора у Шведској, ма колико за неке били шокантни, очекивани су како у односу на предизборне анкете, тако и у ширем контексту Европе где су партије левог центра последњих година претрпеле читав низ пораза, каже за Спутњик Милан Игрутиновић из Института за европске студије.

    Шведска владајућа Социјалдемократска странка премијера Стефана Левена освојила је највише гласова на парламентарним изборима (28,1 одсто), али је то њихов најгори резултат у историји — од 1917. године. Конзервативна странка Умерени освојила је 19,2 одсто, а екстремно десничарска антимигрантска партија Шведске демократе 17,9 одсто.

    У контексту константног пада популарности странака левог центра у Европи, шведска Социјалдемократска странка остварила је добар резултат, сматра Игрутиновић и додаје да прелиминарни резултати показују да ни леви блок (предвођен социјалдемократама) са освојених 40,6 одсто гласова, али ни блок десног центра (предвођен Умереним) са 40,2 одсто не могу лако да формирају Владу.

    За пат позицију између два највећа блока партија центра најзаслужнији је пораст популарности крајњих десничара — Шведских демократа, који су се „хранили оним темама које су последњих година окупирале европске политичке елите“, пре свега питањем миграција.

    „Оно што се показало најзанимљивијим је да је око 40 одсто бирача у Шведској променило своје партије у односу на изборе 2014. године. Та врста промена, динамике која је ишла у више смерова је можда најзанимљивији феномен зато што поставља нови задатак етаблираним, старијим партијама десног и левог центра да своје политике и начин размишљања о политици промене како би ухватили трендове тих растућих питања у Европи која се врте око миграција и свега што иде уз то, попут питања безбедности грађана. Дакле, ово је опомена“, истиче наш саговорник.

    На раст рејтинга Шведских демократа у „најлибералнијој и земљи ЕУ“, односно „социјалдемократској држави благостања“, утицала је мигрантска криза јер је Шведска једна од омиљених дестинација избеглица, у којој је питање интеграције миграната често пута „проблематично решавано“.

    Уз то, подсећа Игрутиновић, на врхунцу мигрантске кризе 2015. године, ЕУ је имала нека половична решења, а такву ситуацију је десница широм Европе успела да опише на начин пријемчив бирачима, док се левица јако споро адаптирала на такве околности.

    Оно што је извесно после парламентарних избора у Шведској је то да ће се нова Влада врло тешко формирати. Игрутиновић каже да је мало вероватно да ће се коалиције мењати, односно да ће нека партија прећи из десног у леви блок или обрнуто, тако да је највероватније решење формирање мањинске Владе, пошто Шведска има „историјат мањинских влада које неке партије подржавају макар у неким кључним питањима“.

    Наш саговорник сматра да је и мало извесна могућност „велике коалиције“ јер су две велике партије предводнице два блока. Чак и кад би оне ушле у коалицију, био би им потребан и трећи партнер за парламентарну већину. Најмање вероватна опција, ипак, јесте коалиција било којег блока са Шведским демократама.

    Међутим, будући да су „саборци“ Шведских демократа норвешка Партија прогреса, која је део тамошње владајуће коалиције, и Данска народна партија, која мањински подржава Владу, поставља се питање да ли би и шведски ултрадесничари ускоро могли да постану „системска странка“.

    Игрутиновић каже да то није искључено, јер се може десити да десни блок, који има нешто мање гласова, формира мањинску Владу коју би подржавале Шведске демократе. Међутим, доста су тешке речи пале у предизборној кампањи, за шведске услове, и питање је да ли се преко тога може прећи.

    „Први преговори ће ићи између ова два велика блока и ако они не успеју да се договоре, нека врста укључивања Шведских демократа у систем била би могућа што и јесте најбезболнији начин. Нису у власти, немају ништа у министарствима, не питају се за кројење политике осим за неке начелне ствари и то би била нека врста пробе од стране етаблираних политичких странака — да ли они могу да буду признати чланови шведског друштва. Мада, то звучи грубо јер су остварили резултат који се мора поштовати“, каже наш саговорник.

    Игрутиновић закључује да би то био тек трећи корак у формирању нове Владе, до којег би евентуално дошло тек после неуспеха формирања мањинске или Владе „велике коалиције“.

    Тагови:
    мигрантска криза, парламентарни избори, Шведске демократе, ЕУ, Милан Игрутиновић, Шведска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога