Слушајте Sputnik
    Спасиоци раде на месту пада малезијског авиона Боинг 777 на лету МХ17 у Доњецку

    Русија не сме да заћути, истина мора да допре до свих

    © Sputnik / Андрей Стенин
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Јована Вукотић
    4790

    И после представљања нових доказа, Запад неће хтети да чује руску страну. Њих не интересују чињенице, већ се понашају у складу са својим потребама. Без обзира на деловање САД и неких сателита из ЕУ, требало би се трудити да истина допре до што већег броја људи. Русија не сме да заћути, ма колико то било тешко у оваквим околностима.

    Руско Министарство одбране изнело је данас податке о ракети којом је оборен авион на лету МХ-17 изнад Доњецка. По пронађеним остацима ракете на месту пада малезијског „боинга“ установљен је њен серијски број. Истрага је показала да је ракета произведена 1986. године у предузећу у Подмосковљу. На конференцији у Министарству одбране јавности је представљен формулар где се види да се ради о мотору ракете 9Д131 са фабричким бројем 8869032, која након слања у Украјину више није враћана у Русију.

    Начелник главне ракетно-артиљеријске управе Оружаних снага Русије Николај Паршин изнео је податке који доказују неоснованост оптужби да је у трагедију био умешан самоходни противваздушни ракетни комплекс „Бук“, који је наводно припадао руској 53. Противваздушној ракетној бригади.

    Богдан Беспаљко, члан Савета за међународне односе у оквиру администрације председника Путина, за Спутњик истиче да је данашња демонстрација доказа само још једна потврда да руска страна није одговорна за пад малезијског авиона.

    „Што се тиче доказа, већ је одавно спроведен низ експеримената који доказују да ни руска војска, нити устаници, нису могли да оборе малезијски ’боинг‘. Модерна руска војска има другачије ракете, другачије наоружање, технологије. Ако би постојали некакви докази да је руска страна на било који начин умешана у обарање ’боинга‘, ти конкретни докази, а не спекулације, испливали би одавно. Руска страна није имала ни мотива, а сада постоје објективни и релевантни докази да она није оборила ’боинг‘“, објашњава Беспаљко.

    Николај Паршин, начелник главне ракетно-артиљеријске управе Оружаних снага Русије на конференцији је изјавио да међународна истражна група, ако жели, може да се упозна са документима које је представила руска војска. Он је додао да се плаши да ће украјинска страна уништити документацију о горенаведеној ракети.

    Сличног је мишљења и руски политиколог Александар Дудчак, који за Спутњик истиче да је већ сада јасно како ће Украјина реаговати, јер је Кијев самог почетка учествовао у кампањи оптужби Русије. Може се већ сада рећи да ће Украјина у потпуности подржавати мишљење Запада.

    „Мислим да Запад ни после изношења нових доказа неће хтети да чује руску страну, јер њих не интересују све ове чињенице. Запад се све време понаша у складу са некаквом својом логиком. То се види у бројним примерима, рецимо у случају са Скрипаљима. Сада, на пример, спремају одговор на хемијски напад у Сирији, а који сами планирају. Тако да се ни не надам да овог пута Запад може некако другачије да одговори или да поступи адекватно“, објашњава Дудчак.

    Наш саговорник пак истиче да је срећа што Запад нема јединствен став поводом Русије и да је баш зато од изразите важности то што је Москва вредно радила на прикупљању доказа.

    „Без обзира на понашање САД и неких земаља ЕУ које слепо прате диктат Вашингтона, требало би се трудити да истина допре до што већег броја људи. Русија не сме да заћути, без обзира на то колико је било тешко у оваквим околностима. Мислим да и даље има држава које се са пуним разумевањем односе према свему што се десило и не желе да врше беспотребни притисак на Русију. САД се понашају у складу са својим потребама, а не у складу са објективном реалношћу. Они покушавају да у ту своју реалност увуку и друге државе“, истиче руски политиколог.

    Подсетимо, малезијски авион „боинг 777“, који је летео из Амстердама за Куала Лумпур, срушен је 17. јула 2014. године у близини Доњецка. Тада је погинуло свих 298 путника и чланова посаде, а Кијев је за трагедију оптужио устанике. Осим тога, власти у Кијеву су више пута оптуживале Москву за мешање у послове Украјине. Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров истакао је да су изјаве о руском војном присуству у Донбасу неосноване — нико досад није изнео конкретне доказе, упркос вишеструким оптужбама.

    Интересантно је да је баш данас, када су јавности предочени докази о томе да Русија није умешана у обарање малезијског авиона, председник Украјине Петро Порошенко потписао документ којим се раскида Договор о пријатељству, сарадњи и партнерству са Русијом.

    Москва би, према саопштењу службе за односе са медијима, требало до краја септембра да добије званичну ноту о овој одлуци путем украјинског Министарства спољних послова, а Порошенко је овај закон предложио парламенту на усвајање. „Украјина се спрема да ревидира све споразуме са Русијом, план већ постоји“, изјавио је шеф украјинске дипломатије Павел Климкин и додао да Кијев намерава да раскине споразуме о Азовском мору.

    Међутим, Богдан Беспаљко оптимистично гледа на корак Кијева и сматра да је Порошенко заправо учинио услугу Русији.

    „Што се тиче о једностраном раскиду уговора о пријатељству и сарадњи, што је управо учинио Порошенко, убеђен сам да он делује у складу са својом предизборном кампањом. У Украјини се 31. марта следеће године одржавају избори. Порошенко делује у оквирима свог програма, а то је на првом месту антируска кампања. Управо зато он предузима овај демонстративни корак и раскида уговор. А заправо, ово иде наруку Русији, јер са Москве скида одговорност за испуњавање одредби овог уговора. Делимично, овај раскид ослобађа Русију од поштовања територијалне целовитости Украјине“, објашњава саговорник Спутњика.

    Споразум о сарадњи и пријатељству Русије и Украјине потписан је 1997. године. Он представља основни документ руско-украјинских односа који подразумева стратешко партнерство двеју земаља „на основу принципа узајамног поштовања, суверене једнакости, територијалне целовитости, ненарушивости граница, мирног решавања спорова, неупотребљавања силе или претње силом, укључујући економске и друге начине притиска“.

    Тагови:
    малезијски авион МХ17, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога