Слушајте Sputnik
    Проевроспки лоби у Британији-илустрација

    Лондон и Брисел натежу конопац — на коме ће пући?

    © AFP 2018 / Ben Stansall
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    0 100

    Преговори Лондона и Брисела по питању изласка Велике Британије из ЕУ још су, судећи према изјавама европских званичника, на „мртвој тачки“.

    Британска премијерка Тереза Меј је првог дана неформалног самита ЕУ у Салцбургу позвала лидере Уније да одустану од „неприхватљивих“ захтева у погледу иступања њене земље из тог блока и позвала Брисел да одговори адекватно на њен „озбиљан и спроводив“ план.

    Премијерка Велике Британије Тереза Меј
    © AP Photo / Frank Augstein

    Званичници ЕУ су пак поновили да Британија мора да промени свој став о томе како избећи успостављање граничних пунктова између британске покрајине Северне Ирске и Ирске, која је чланица ЕУ, као и кад је реч о будућој економској сарадњи после „брегзита“ у марту 2019.

    На питање ко ће пре попустити у овом „натезању конопца“ између ЕУ и Велике Британије, Синиша Љепојевић, дугогодишњи дописник српских медија из Лондона, каже да је и даље у току фаза надмудривања Лондона и Брисела.

    Како каже, својом упорношћу ЕУ заправо помаже Терези Меј, јер је она предложила британској јавности свој план изласка из Европске уније који не да није дочекан са одушевљењем, већ је веома оштро критикован.

    „Сада се, кроз упорност ЕУ, жели показати како Тереза Меј заправо нема избора, те да британска јавност треба да подржи премијерку. То је једна политичка калкулација која неће донети никакав велики резултат јер су британска јавност и институције спремне на то да ЕУ каже да од споразума нема ништа. Наиме, Британија због тога неће имати проблема јер је привреда те земље увозна и европске државе много више зависе од британског тржишта, него што британска привреда зависи од европских земаља. Притом, Британија је у међувремену склопила неколико врло важних трговинских споразума — са Кином, Јапаном, Аустралијом, а ту су и земље Комонвелта, тако да што се Британије тиче ово што се сада дешава је само питање политичке игре и политичког спасавања владе Терезе Меј“, објашњава Љепојевић.

    Према његовим речима, британска јавност је незадовољна Терезом Меј и њеном владом.

    „Од британске премијерке се много очекивало, а када је дошла на власт имала је велику популарност. Међутим, десило се да су се она и њена влада показали веома слабим, да су у перцепцији малтене гори него они претходни, а брегзит је само једна од капи која је прелила чашу. И за Терезу Меј брегзит служи да прикрије бројне стварне проблеме у Великој Британији, попут криминала, корупције у полицији и судству. Дакле, огромни су проблеми који се прикривају причом о изласку из Уније", указује Љепојевић.

    Он додаје да је, судећи према досадашњим искуствима са политиком Европске уније, готово сигурно да ће на крају бити неког споразума са званичним Лондоном, оцењује Љепојевић.

    Како каже, за то свакако има још времена јер Велика Британија званично напушта Европску унију 29. марта идуће године, али је простор за споразум остављен до 31. децембра 2020. године.

    „Дакле, формални излазак Велике Британије из ЕУ не обавезује обе стране да имају споразум до тренутка изласка из Уније, док у међувремену Европска унија својим строгим, наводно принципијелним ставом, пре свега жели да уплаши друге земље које размишљају о изласку. Циљ је да те земље схвате да би то било врло тешко, готово немогуће, да је врло скупо и тако даље. Међутим, то је такође једна ситна калкулација јер се у неколико земаља, пре свега оних које нису у еврозони попут Данске, Шведске и можда чак и Мађарске, размишља о изласку. Проблем је са земљама које јесу у еврозони и које практично не могу да изађу јер су заробљене са евросистемом. У току једна политичка игра где Европска унија пре свега води рачуна да спаси оно што је остало после изласка Велике Британије“, напомиње Љепојевић.

    Британија, наставља наш саговорник, зна да ће на крају доћи до неког споразума, какав год он био, и она је спремна, јер најновије истраживање показује да 85 посто грађана подржава излазак из ЕУ.

    На питање да ли је Ирска заиста највећи камен спотицања у преговорима о „брегзиту“, Љепојевић каже да се заборавља да постоји билатерални споразум између Велике Британије и Републике Ирске још из времена када није било ЕУ, те да граница практично није постојала ни пре чланства у Унији.

    „То је дакле само један тројански коњ који се користи за куповање времена и замајавање јавности. Суштина је у лондонском Ситију, који привлачи највише новца и где се обавља највећа трговина у целој Европи. Дакле, суштина је у томе како да Британија сачува свој лондонски Сити, као и како да ЕУ спречи одлив новца.

    Друга ствар су, наводи наш саговорник, права грађана.

    „Наиме, три и по милиона грађана ЕУ живи и ради у Великој Британији, па је питање шта ће бити са њима. То је велики проблем јер није у питању само право на рад већ и питање здравственог и пензијског осигурања, правни статус тих људи. ЕУ тражи да њени грађани подлежу законима Уније, а не законима Велике Британије, где они заправо живе и раде. Британија је у том смислу у предности јер само милион Британаца живи и ради у ЕУ. То су основне ствари, а о њима се не говори јер је однос јавности према томе много оштрији него када је реч о граници између Велике Британије и Републике Ирске“, закључује Љепојевић за Спутњик.

     

    Тагови:
    Брегзит, ЕУ
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога