Слушајте Sputnik
    Американци прате изборе у једном кафеу

    Поглед из Русије на изборе у Америци

    © AP Photo / Ng Han Guan
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Јована Вукотић
    0 80

    Избори су указали на озбиљне изазове са којима ће се у наредне две године суочити Трампова администрација. Демократска већина у Представничком дому може да изгласа покретање разних истрага против Трампа. Излазност на овим изборима је била већа него на многим претходним гласањима на половини председничког мандата.

    Према досад пребројаним гласовима, након осам година амерички Представнички дом ће добити демократску већину. Републиканци актуелног председника Доналда Трампа задржаће контролу над Сенатом, показују незванични резултати избора. Сенат и Представнички дом су део Конгреса, али са различитим овлашћењима. Државном потрошњом управља Представнички дом, који има и моћ опозива. Сенат је тај који именује извршну и судску власт и ратификује уговоре пре него што ступе на снагу. Комплетан састав Представничког дома и Сената биће познат тек пошто стигну комплетни резултати.

    Излазност на овим изборима је била већа него на многим претходним гласањима на половини председничког мандата. Избори су показали колико су Американци подељени око њихове владе и указали на озбиљне изазове са којим ће се у наредне две године суочити Трампова администрација. Демократска већина у Представничком дому, како кажу саговорници Спутњика, може да доведе до отварања разних истрага против Трампа.

    Руски политиколог Дмитриј Михејев објашњава да Трампу ипак неће бити лако, јер Представнички дом може да тражи објављивање различитих докумената. Постоји могућност, објашњава наш саговорник, да ће актуелног председника демократе оптуживати за нарушавање закона, за утају пореза и све то уз појачан политички притисак, а све са намером да га што више дискредитују до следећих председничких избора који ће бити одржани за две године. Наравно, додаје Михејев, демократе тиме желе да смање шансе да Трамп поново буде изабран.

    „Што се тиче кључног момента, односно евентуалног импичмента, може се са приличном сигурношћу рећи да је ово питање сада немогуће покретати. Другим речима, неће више бити могуће оптужити Трампа за нарушавање закона. Али, са друге стране, Представнички дом може ипак да отвори разне друге истраге против Трампа. Дакле, и даље остаје могућност да дође до формирања одређених комисија, да се воде истраге, испитују Трампове финансије, истражује постојање евентуалног сукоба интереса, утаја пореза и слично. Стога, иако су сада шансе да се покрене импичмент сведене на минимум, и даље постоји могућност да демократе путем других механизама појачају притисак на Трампа“, објашњава руски политиколог.

    Наш саговорник закључује да су резултати избора за Конгрес довели до незнатног јачања позиције републиканаца и зато ће у наредном периоду Трампу бити нешто лакше да постави министре или своје људе на неке друге важне функције.

    „Међутим, што се тиче финансијских питања, за њих најпре одговара Представнички дом, где су сад већину освојиле демократе и то ће им омогућити да саботирају Трампа и не дозволе му трошкове попут изградње зида или додатног наоружавања. Дакле, све што се тиче великих социјалних програма који изискују значајне финансијске издатке сада ће теже стизати до Конгреса на даље разматрање“, резимира Михеев.

    Свакако ће након ових избора републиканцима бити теже, али, гледано у целини из перспективе спољне политике, не би требало давати неког великог значаја овим резултатима, а Сенат ипак има значајнију улогу него Доњи дом, каже за Спутњик генерални директор Руског савета за међународне послове Андреј Кортунов.

    „Резултате избора смо очекивали, било је лако предвидети да ће обе стране бити разочаране. Јасно је да су демократе рачунале на убедљивију победу. Према одређеним проценама и анкетама било је очекивања да ће добити и већину у Сенату. Трамп се, рачунајући са тим да његов рејтинг расте, вероватно надао да ће републиканци много боље проћи. Али, ипак, не мислим да су се овде догодила било каква изненађења“, закључује наш саговорник.

    Упитан да ли ће можда резултати избора довести до неког помака у руско-америчким односима, Кортунова одговара уздржано.

    „Мислим да и ако буде прогреса у односима између Русије и САД, он ће бити прилично спор и не очекујем некакве драстичне промене. Истакао бих да ови избори јесу битни за Трампа, али много важније ће бити објављивање резултата истраге Милерове комисије, што се очекује у наредним недељама или чак данима. Резултати ове истраге, која би требало да покаже да ли је Русија била умешана у изборе и победу Трампа на претходним председничким изборима, суштински ће утицати на политичку и психолошку атмосферу у Вашингтону и наравно ван граница САД“, закључује генерални директор Руског савета за међународне послове.

    Са оценом да су резултати избора очекивани слаже се и Михаил Синељников Оришак, стручњак за САД. У изјави за Спутњик руски експерт каже да би ствари биле другачије да је дошло до убедљиве победе демократа, али да према оним резултатима којима до сада располажемо, како каже, неће бити катастрофалног пораза републиканаца.

    „Резултати су донекле очекивани, јер обично партија која је опозиција председнику осваја мање гласова. Само три пута, од 1842. године када су одржани први прајмериз, дакле 1934, 1998. и 2002. године, мање гласова је добила такозвана владајућа партија. А иначе, она обично губи на изборима за Доњи дом и ту нема никаквог политичког феномена или изненађења. Током две године на власти, сваки председник може да направи довољно грешака и да повода за незадовољство, а предвидети да ће бити изгубљена већина у Доњем дому, за то нису потребни никакви тешки прорачуни нити мудрост, то је практично било очигледно“, истиче Оришак.

    Иако се руски аналитичари слажу да на овим изборима заправо и није било неких већих изненађења, ипак би ваљало поменути неколико куриозитета. 

    Бирачи у Минесоти и Мичигену су изгласали да две муслиманке уђу у Конгрес. Док је Палестинка Рашида Тлаиб рођена у Детроиту, као кћерка палестинских имиграната, Илхан Омар је у Америку стигла након што је од грађанског рата са породицом побегла из Сомалије. Њена породица напустила је Сомалију када је Омар имала осам година, а део детињства је провела у избегличком кампу у Кенији.

    Такође, након ових избора, рекордан број жена долази на политичке функције у земљи. У Представничком дому жене су, према садашњим подацима, освојиле бар 93 места и тиме обориле досадашњи рекорд од 84 посланице.

    Ови избори сматрају се и почетком Трампове предизборне кампање за 2020. годину. Новоизабрани посланици почињу мандат 1. јануара 2019.

    Тагови:
    избори у Америци, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога