Слушајте Sputnik
    Танкер на мору

    Некад су маштали о чојству и јунаштву, а сад — о црном злату

    CC0 / Pixabay
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Небојша Поповић
    1228

    После више од вијека потраге Црна Гора никада није била ближа проналаску нафте и гаса у свом поморју. Истраживања у 20. стољећу показала су да нафте и гаса у Црној Гори има, а доказ за то су узорци језгра бушотина који се пажљиво чувају у депоу Управе за угљоводонике.

    Ипак, колики је тај природни ресурс, на којој дубини и гдје се тачно налази, тек ће показати озбиљна истраживања која су овог мјесеца отпочела у црногорском акваторију.

    Наиме, Црна Гора је прије три године расписала први тендер за истраживање нафте и гаса, на којем су права добили италијанско-руски конзорцијум „Ени–Новатек“ и грчка нафтна компанија „Energean Oil & Gas“, које су почетком овог мјесеца почеле са сеизмичким испитивањима у црногорском акваторију.

    Први брод италијанско-руског конзорцијума у ту сврху упловио је у Црну Гору првог новембра, док се у четвртак 15. новембра очекује додатни конвој бродова, међу којима је највећи 117 метара дуг норвешки „Полар емпарис“. Према условима тендера, и „Ени–Новатек“, као и грчки „Energean Oil&Gas“, поред тога што истражују на различитим локалитетима имају истовјетан циљ — потврдити да резерве нафте и гаса у 13 истражних блокова црногорског поморја заиста постоје.

    Директор италијанске компаније „Ени“ за Црну Гору Агостино Макањи, у ексклузивном разговору за РТЦГ казао је да су у тој компанији оптимисти.

    „Овдје смо јер смо анализирали податке који су већ постојали у Црној Гори и вјерујемо да потенцијал постоји, али наша последња ријеч ће бити тек када видимо нове податке до којих ћемо доћи сеизмичким истраживањима. Наиме, брод који ће се кретати споро брзином између 4 и 6 чворова за собом ће вући уређај за емитовање звучних импулса, односно ваздушних топова. Звук ће се одбијати о морско дно, а бродски компјутери ће обрађивати сеизмичке податке. Тај сигнал ће анализирати суперкомпјутер и добићемо бољу слику шта је испод површине. Надамо се да ћемо добити добре податке“, казао је Макањи.

    У грчкој нафтној компанији која је на основу извјештаја независног процјенитеља „Компетент персонс репорт — ЦПР“ утврдила да Црна Гора у подморју „крије 51 милијарду кубика гаса и 144 милиона кубика течних ресурса, што је еквивалент од 438 милиона барела нафте“, такође сматрају да имају разлога за оптимизам.

    „Када нам буде одобрена процјена утицаја на животну средину, план нам је да брод крене са истраживањем крајем децембра или могуће почетком наредне године. Ако будемо имали среће да нађемо добра мјеста, бушење ће се десити 2020. године“, најавио је Антониос Николопулос, директор грчког „Energean Oil& Gas“ за Црну Гору.

    Иначе, минималан број нафтних бушотина италијанско-руске и грчке компаније, који је дефинисан Уговором са Владом Црне Горе, јесте такав да ће „Ени“ и „Новатек“ бушити двије бушотине од којих ће једна бити дубока 6.500 метара, а друга 2.000.

    Поред увјеравања Управе за угљоводонике да ће прва бушотина бити ван територијалних вода Црне Горе, односно 23 километра далеко од обале на потезу између Бара и Улциња (јер је познато је да се територијалне воде протежу до 12 километара од обале), почетна сеизмичка истраживања у црногорском поморју овог пута не пролазе без снажног противљења дијела јавности.

    Тако је невладина организација „Грин хом“ позвала Владу да „хитно обустави сеизмолошка испитивања и уведе мораторијум на истраживање нафте и гаса, јер се, како су навели, ради о „високоризичном пројекту који доноси озбиљне девастацијске последице за живи свијет мора, сеизмолошке ризике, ризике по здравље и живот грађана, као и озбиљне деградације за туризам као најважнију црногорску привредну дјелатност“.

    У тој НВО такође тврде да Влада „потписивањем екоцидних уговора са нафтним магнатима“ крши и Устав Црне Горе као еколошке државе, а нарочито се прибојавају отпочетих сеизмичких испитивања на мору:

    „3Д бродови имају вишеструке емитере (обично од 4 до 20), дужине од три до шест километара, које вуку на међусобном размаку до 120 метара, што говори о огромној зони под утицајем на акватички свијет и морски екосистем. Ове експлозије звука изазване звучним топовима су јачине до 240 децибела, те изазивају тешка оштећења морских организама и изазивају драстичне миграције или помор риба. Само један звучни талас достиже ширину дјеловања у обиму од 60 километара, тако да планктони, морски сисари, рибе и друге врсте унутар овог појаса, а најближе извору, угину од оштећења сензора за вид и орјентацију, пуцања органа и слично, док млађ бива трајно уништена“, упозорили су из „Грин хома“.

    У међувремену, чини се да Влада Црне Горе засад не хаје много за упозорења еколога, што потврђује да је већ отпочета и израда закона о специјалном државном фонду, по узору на норвешки Државни пензиони фонд, нашироко познат по томе што је највећи на свијету, јер је, уколико се заиста утврди постојање „црног злата“ у црногорском поморју, најављено да од укупног прихода од тог посла 62 до 68 одсто припадне Црној Гори.

    „Влада и Парламент су одлучили да само 15 одсто од тог евентуалног прихода иде у буџет као средства буџета, а да 85 одсто, главница, буде нешто слично породичном сребру, да то припада и генерацијама које долазе, и да то буде један инвестиционо развојни фонд, који ће сам по себи генерисати неке приходе“, потврдио је директор Управе за угљоводонике Владан Дубљевић.

    Наравно, да ли ће се „вјековни сан“ Црногораца да пронађу нафту у свом дворишту заиста и остварити или ће све остати само пуста жеља и машта, сазнаће се врло ускоро. Судећи по најавама и анализама нафтних компанија укључених у овај посао, на коначан одговор ће се чекати најдуже двије године.

    Тагови:
    нафта, Црна Гора
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога