Слушајте Sputnik
    Бомбардер Деш 8-300 на новом аеродрому на јужнокурилском острву Итуруп.

    Договор Москве и Токија може да истисне Америку са Далеког истока

    © Sputnik / Sergey Krasnouhov
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    0 596

    Јапански медији тврде да премијер Јапана Шинзо Абе намерава да предложи руском председнику Владимиру Путину да убрза процес преговора како би се решио територијални спор између две земље у вези са Курилским острвима и како би коначно био потписан мировни договор на који се чека још од Другог светског рата.

    Јапански лист „Мајнити“ наводи да је реч о потписивању мировног споразума на основу совјетско-јапанске декларације из 1956. године, у којој се Москва сложила да Јапану преда острва Хобамаи и Шикотан после потписивања мировног договора.

    У том документу се не помињу преостала два острва — Кунашир и Итуруп, али очекује се да ће се Абе дотаћи и судбине тих острва, с обзиром да је раније Токио постављао услов да мировни договор може бити потписан само у случају да сва четири Курилска острва буду враћена под јурисдикцију Токија.

    Лист наводи и да би овај предлог могао да буде предочен Путину на предстојећем самиту АСЕАН, који је данас почео у Сингапуру. Очекује се да би два лидера на маргинама тог догађаја могли да се састану у среду, 14. новембра.

    Извори наводе да би главна тема разговора могао да буде територијални спор у вези са четири Курилска острва, али ниједна од страна то није званично потврдила, нити је саопштила какве ће конкретне предлоге изнети.

    Ипак, јапански медији очекују да би потписивање мировног споразума могло да се догоди већ наредне године, када би Путин требало да допутује у Јапан у оквиру наредног самита Г20.

    „Нисам сигуран да је Јапану све то потребно. Пре мислим да је то лична иницијатива Шинза Абеа, пошто је његова руска линија традиционално била у фокусу пажње. И сада након што је потврдио свој мандат до 2021. године, он ће вероватно покушавати да нађе заједнички језик са Русијом да би решио овај проблем. У Јапану је прилично интересантан и богат политички живот. Упркос томе што су позиције Либерално-демократске партије у друштву прилично јаке, у самој партији постоје разни погледи и разне групе утицаја, а самим тим и разна мишљења по питању будућих односа са Русијом. Има оних са тврдим ставовима, има и оних који би да тргују, а Абе покушава да нађе компромис и, несумњиво, да ојача своје личне позиције у јапанској унутрашњој политици“, каже за Спутњик политиколог Андреј Губин.

    Курили су стратешки важни за обе земље. Русија има своје поморске снаге у луци Владивостоку, а када зими замрзну околна мора једини пролаз на Пацифик је поред Курила.

    Руси су на острвима модернизовали и изградили војну инфраструктуру, обновљени су или се обнављају аеродроми, а граде се и војне базе. Допремљени су и ракетни комплекси „Бастион“ и „Бал“, као и ракетни комплекси „Топ-М2У“ и друго наоружање. За Русе је то питање националне безбедности.

    Аналитичари оцењују да би договор Москве и Токија изгурао Американце са Далеког истока или да би Вашингтон тамо изгубио утицај и значај.

    Још 1956. године, када је потписана Декларација о прекиду рата, Русија и Јапан су били на корак до решења, али је све пропало због притисака Вашингтона и претњи да неће Токију вратити архипелаг Рјукју ако Јапанци одустану од захтева да им буду враћена и друга два острва — Кунашир и Итуруп.

    Американци су још пре тога фактички запосели јапански архипелаг Рјукју, којем припада и острво Окинава, где се и данас налази велика америчка војна база због које је летос 70.000 Јапанца протестовало тражећи њено трајно измештање. Половина од 50.000 америчких војника у Јапану стационирано је управо на Окинави.

    Упркос нерешеном спору око Курила, односи Русије и Јапана су почели да отопљавају, а две земље праве и заједничке економске пројекте на тим острвима. Путин и Абе су се у септембру на Источном економском форуму у Владивостоку договорили да покрену пет пројеката који се тичу сфера риболова и морских плодова, туризма, лаке електричне енергије и прераде смећа.

    Путин је тада Абеу изнео и неочекиван предлог да до краја године закључе мировни „без предуслова“, док је јапански премијер раније изразио жељу да овај спор, који постоји већ више од седам деценија, буде закључен „у овој генерацији“.

    „У Москви по питању Курила постоје различите позиције, али генерално званична тачка гледишта своди се на чињеницу да смо спремни да сарађујемо са Јапаном и да унапређујемо односе. Без сумње, спремни смо и за потписивање мировног споразума о којем је говорио Путин у Владивостоку. Али он је рекао да би за нас било интересантно да потпишемо документ ’без предуслова‘ и вероватно да то Јапанцима баш и не одговара у потпуности, па су се због тога сада сетили Декларације из 1956. године“, сматра Губин.

    Разлика у позицијама две земље по овом питању је та што је за Јапан важније решавање територијалног спора без мировног споразума, а за Русију обрнуто, истиче експерт.

    „Желим да верујем да ће споразум бити потписан. Али, као држављанин Русије, сматрам да ни на који начин не смемо да угрозимо наше безбедносне интересе. Због тога је прерано говорити о промени државне границе и промени територијалне припадности било којег дела руске територије. То јест, пожељно је да Русија задржи физичку контролу, пре свега мислим на војну контролу и право на предузимање мера које се тичу националне одбране на тим територијама, а што се тиче економских активности, као што сам већ рекао, спремни смо да идемо чак и даље од Курила и да понудимо Јапану сарадњу на целом Далеком истоку“, каже Губин.

    С обзиром на то да мировни споразум између две земље никада није потписан, Русија и Јапан се и даље формално налазе у стању рата, али експерт истиче да то не смета развоју сарадње. 

    „Присуство мировног споразума или његово одсуство у већини случајева, макар из искуства Русије, никако не утиче на сарадњу. Са Немачком такође немамо никакав свеобухватни мировни споразум, јер не постоје ни територијални проблеми. Мировни договор, пре свега, симболише добре намере две земље и спремност на сарадњу, као и одступање од ривалитета. Нажалост, Јапан је савезник и најближи савезник САД у Азији. Они директно учествују у неким догађајима у области противракетне одбране и војне бродоградње, који угрожавају руске интересе. Ми јако желимо да Токио на та питања гледа рационално, а мировним споразумом или у неким другим будућим свеобухватним документом ова питања морају бити дефинитивно обухваћена“, закључио је Губин.

    Подсетимо, Москва и Токио споре се око Курилских острва која је Совјетски савез припојио 18. августа 1945, три дана после објаве јапанске капитулације, а на основу претходне одлуке великих сила антиосовинске коалиције. Курилска острва Руси зову Јужним Курилима, а Јапан Северним територијама.

    Совјетски лидер Никита Хрушчов нудио је Јапанцима два острва, али су они инсистирали на сва четири.

    Тагови:
    Курилска острва, Јапан, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога