Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    41034
    Пратите нас

    Уколико буде усвојен нови закон о здравственој заштити, од следеће године, пацијенти ће моћи да иду на прегледе у државне Домове здравља код лекара који ради допунски, ван своје смене, и да ту услугу плате.

    Закон ће омогућити допунски рад здравствених радника у матичној кући, а лекари и сестре моћи ће додатно да раде трећину радног времена у државној установи у којој су иначе запослени. Ценовнике за прегледе утврђиваће управни одбори болница. Прегледи ће бити омогућени за све услуге, осим за оне за које постоје листе чекања.

    У Министарству здравља истичу да усвајањем закона желе да омогуће здравственим радницима да остану у својој земљи. Да имају могућност да додатно зараде обављајући свој посао, а да се не излажу додатним напорима и да раде по неколико послова у приватним.

    Они напомињу да ће цене прегледа бити конкурентне и ниже него код приватника, а за све услуге плаћаће се порези и доприноси.

    Министарство наводи да је ово једна од мера да се лекари и сестре задрже у земљи и истиче да ће све бити крајње транспарентно.

    „Строго ће се водити рачуна о томе да нема преусмеравања пацијената из редовне смене у допунску и спроводиће се честе контроле поштовања прописа“, додају у Министарству здравља.

    Неопходан перманентан надзор

    Председник Националне асоцијације Удружења здравствених радника Србије Небојша Вацић за Спутњик истиче да идеја о допунском ангажовања здравствених радника има и добре и лоше стране.

    „Добро је што ће здравствени радници моћи додатно да раде у оквиру своје установе, јер су плате заиста ниске и не верујем да ће се по том питању ускоро нешто значајније променити. С друге стране, лоше је за приватну праксу, јер приватници сматрају да се овом мером задире у њихов део“, каже Вацић.

    Он сматра да је пре тих мера, држава требало да дозволи да здравствене књижице важе и у државним и у приватним установама и да републички фонд плаћа услуге и државној и приватној пракси.

    Вацић истиче да је за примену закона неопходан перманентан надзор Министарства здравља како би се могућност злоупотреба свела на најмању могућу меру.

    „Нешто слично је у пракси већ било примењивано 2008. године, лекари су у неким државним установама радили у оквиру ’вечерњих клиника‘ у државним установама, али због многобројних притужби на дуге листе чекања, тај концепт је напуштен.“

    Вацић оцењује да измене закона неће зауставити одлив здравствених радника у иностранство, који је већ алармантан.

    „Уз то је неопходно применити још један пакет мера како би се спречио одлазак кадрова“, сматра Вацић.

    Лекарска комора Србије: Потребно укључити и приватну праксу

    Из Лекарске коморе за Спутњик истичу да су и до сада здравствене установе за допунски рад могле, ако имају за тим потребе, да укључе у свој рад лекара који ради у другој установи.

    „Кад су у питању приватни лекари и приватне здравствене установе, Републички фонд за здравствено осигурање може да закључи уговоре са њима. Лекарска комора Србије је става да је потребно укључити приватну праксу у јединствени здравствени систем здравствене заштите, изједначавајући права и обавезе лекара, без обзира на сектор у којем су ангажовани.“

    Они наводе да је за Лекарску комору Србије велики успех што је у новом Закону, поред осталих измена, прихваћено и да лекари могу да раде не само код једног, него код три послодавца, кроз допунски рад.

    „Тек подзаконским актима биће прецизније дефинисано како ће се будући Закон о здравственој заштити спроводити, а његова конкретна примена у пракси зависиће од начина организације службе и потреба сваке појединачне здравствене установе“, наводе из те коморе и додају да свако побољшање услова рада и финансијског статуса лекара доприноси томе да Србија постане привлачнија земља за живот и изградњу професионалне каријере.

    Комора годишње изда око 800 сертификата за рад у иностранству

    Из Коморе наводе да ниједна институција у Србији, па ни Лекарска комора, нема прецизне податке о броју лекара који годишње напусте земљу.

    „Подаци о броју сертификата који се издају лекарима ради запослења у иностранству не могу да се користе као показатељ броја лекара који се исељавају, јер се ти сертификати издају и лекарима који одлазе на привремени рад у иностранство — обично у БиХ, Црну Гору, али и неке друге земље. Неке наше процене су да од око 800 сертификата добре праксе, које ЛКС у просеку изда на годишњем нивоу, половину лекари траже због исељења.“

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    Закон о здравственој заштити, лекари
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога