Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2342
    Пратите нас

    Српска дипоматија требало би да престане да само реагује на ситуације, она би у вези са питањем Косова и Метохије требало да заузме проактиван став, каже некадашњи шеф југословенске дипломатије Живадин Јовановић.

    Америчка оклопна возила „хамер“ стигла су Приштину, за потребе тзв. војске Косова. Шта Србија може да уради по том питању, била је тема емисије „На нишану Лазанског“. Гост у студију био је некадашњи југословенски шеф дипломатије Живадин Јовановић, а ставове су изнели и Петар Петковић из Канцеларије за КиМ и Бојан Антић, новинар Телевизије Пулс из Шилова из Косовског поморавља.

    Резолуција 1244 систематски се крши од када је ступила на снагу, каже Јовановић.

    „Мислим да ће то тако да се настави. Наиме, пре свега САД, а и неке друге водеће земље Запада виделе су тај документ само као тренутак за прекид рата на КиМ. Што се тиче његових принципа и будућег уређења односа у овом делу Европе, они оцењују да односи какви су предвиђени Резолуцијом 1244 не одговарају њиховим дугорочним геополитичким интересима“, оцењује Јовановић. 

    Резолуција 1244 поготово не одговара принципима усвојеним на вашингтонском самиту НАТО-а из 1999, који је, према Јовановићевим речима, означио почетак експанзије Северноатлантске алијансе на Исток.

    „Они настоје свим силама и на све могуће начине да рашчисте укупну ситуацију на Балкану на тај начин што ће потчинити Балкан својој вољи и својој контроли. У том смислу виде да резолуција Савета безбедности, за коју су сви гласали, укључујући и САД, стоји као нека препрека на путу остваривања такве стратегије“, каже он. 

    Понашање великих западних сила у вези са Резолуцијом 1244 пример је, додаје Јовановић, да је привилегија моћних да се не држе договора, макар договори били и писмени и макар их и они сами прихватили и потписали.

    Таква логика могла је да се схвати током униполарног светског поретка, међутим, у последње време међународни односи доживели су тектонске промене, НАТО и САД више немају контролу коју су имали раније. Свет је дубоко закорачио у квалитативно нове односе, каже Јовановић.

    Он српској дипломатији препоручује, како каже, мање реактивну, а више активну спољну политику. Ова политика би требало да се, према његовим речима, заснива на асиметричним контрамерама.

    Српска влада и српски народ не смеју више бити таоци приштинских привремених институција, наглашава он.

    „Не може Србија сваки пут, новим уступцима, доказивати да је привржена миру и безбедности свога народа. Народ можемо заштити и дипломатским акцијама и инсистирањем на одговорности оних који су, по међународним уговорима задужени да за то брину“, каже Јовановић. 

    И Петковић понавља да Приштина крши Резолуцију 1244 и Кумановски споразум, али и косовски устав. Приштина, газећи сопствене процедуре, креће у формирање војске, која, како каже, не може ништа добро да донесе миру и стабилности у региону.

    „Ми као држава чинимо све. Нешто је јавно, нешто није, али у сваком случају, биће и хране, и млека, и хлеба у мери у којој држава Србија то може да обезбеди, али свакако нећемо допустити да наш народ буде изгладњиван у 21. веку, да буде у својеврсним економским логорима, с обзиром да Приштина од српских заједница жели то да створи. Оно што је главни проблем јесте што ће хране бити све мање и мање“, каже Петковић. 

    Одлуке Приштине су такве да циљају на то да српски капацитети буду исцрпљивани, што би, према Петковићевим речима, могло да доведе до, како каже, тихог погрома Срба, који би напуштали своје домове.

    Антић, описујући ситуацију у Косовском поморављу, каже да су залихе хране при крају. Због повећања такси, дошло је до поскупљења српске робе за 10 до 20 одсто, чиме су оштећени, како каже, и српски и албански потрошачи.

    Оно што је нарочито забрињавајуће је, како каже, то што су поскупели брашно и хлеб, као и то што у вртићима и болницама у српским срединама понестају храна и лекови.

    Долазак америчких оклопних возила једна је од главних вести на свим албанским медијима на КиМ, каже Антић.

    „Оно што забрињава је то што су на церемонији пријема, која је подржана у просторијама касарне Косовских безбедносних снага у Приштини, учествовали, поред високих локалних званичника и представници америчке амбасаде“, каже Антић. 

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    таксе, Војска Косова, хамер, Приштина, Косово и Метохија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога