Слушајте Sputnik
    Стефан Митровић у Рију, после победе у финалу са Хрватском.

    Шампиони, не сипају се ваше медаље у радијаторе!

    © Sputnik / Константин Чалабов
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Владимир Судар
    3648

    Жртва једног од кафкијанских процеса актуелних ових дана у Србији могао би да буде ватерполо клуб Партизан — седмоструки европски шампион, освајач 29 титула првака Србије и Југославије и 26 националних купова.

    Клуб који је био и данас је расадник „кадрова“ најуспешније српске репрезентације, бије битку да обезбеди мазут за грејање базена, док је истовремено у спору са београдском општином Вождовац, која је поднела тужбу за исељење Партизана из Спортског центра Бањица.

    Милорад Вучелић и Милош Вазура
    © Tanjug / DIMITRIJE GOLL

    Руководиоци Партизана упозоравају да би окончањем судског процеса, без обзира што имају „папире“ о трајном коришћењу базена, могло доћи до гашења клуба.

    Ситуацију у ватерполо клубу Партизан певач Партибрејкерса Зоран Костић Цане прокоментарисао је реченицом: „Добро да имају воду.“ А то што је Партизан позвао донаторе да у току грејне сезоне донирају по 3.000 динара месечно за грејање базена, Цане је рекао да је страшно то што они просе.

    Наше друштво је поларизовано по питањима политике и спорта и то се најбоље види на примеру ватерполиста Партизана, најцењенијег ватерполо клуба у Европи, каже за Спутњик дугогодишњи спортски новинар Александар Остојић.

    „Нажалост, ’катанац‘ се надвио над судбином Партизана“, каже Остојић.

    Иако не зна какви су били уговори Партизана о бесплатном коришћењу базена, све то га подсећа на случај са фудбалским клубом Партизан и њиховим стадионом који је својевремено добијен од војске, а сад војска тражи да се врати, или да Партизан плаћа неке паре.

    „Многе ствари се раде на радост неких навијача Црвене звезде и на жалост навијача Партизана, а ми који волимо и Црвену звезду и Партизан подједнако, ми смо ожалошћена страна“, каже наш саговорник.

    Остојић истиче да се не само у спорту лако одричемо институција, исто као што се лако одричемо и важних личности. Зато су и многи клубови угашени.

    Неки су били вештачке творевине, али неки као Партизан у ватерполу нису, него су били праве институције које су признате у Европи и у свету, чак толико признате, да један базен у Београду носи име Милана Галета Мушкатировића, легендарног голмана Партизана.

    Ватерполисти Партизана освојили 29. титулу шампиона Србије.
    Ватерполисти Партизана освојили 29. титулу шампиона Србије.

    „И многи су склони да ниподаштавају тај Партизан и његове некадашње успехе, да кажу — то је било у време комунизма, овог или оног режима, држава је давала оволико или онолико пара… Да, држава је давала паре, али за те паре неко је направио светске играче и асове, а за те исте паре неко је направио катастрофу од клуба и покрао те паре“, наглашава Остојић.

    Према његовим речима, „вештачке творевине“ су клубови за једнократну употребу, а типичан пример је био ватерполо клуб Црвена звезда, који је једно време имао све бенефиције од државе, а онда је нашао и јаког спонзора у лику моћног политичара.

    Црвена звезда је једне сезоне покуповала најбоље европске играче, наше играче који су играли широм Европе, довела их у Београд, направила „фајнал фоур“ у Београду и на том „фајнал фоуру“ освојила првенство Европе.

    ​„Била је првак Европе и после тога се растурила. Више то није она иста Црвена звезда. Мислим да су сада други или трећи у држави и далеко су од европског врха. Слична ситуација је била и са ватерполо клубом Бечеј. Ту су неке политичке структуре набавиле новац, направиле вештачки клуб који је био првак Европе, а после тога се распао, нема га данас нигде“, подсећа Остојић.

    Сличних ситуација било је и у фудбалу, а осим примера Обилића „који свима боде очи“, наводи и Младост из Лучана, клуб који је пре петнаестак година ушао у Прву лигу кад га је „погурао“ у то време високи функционер СПС-а. У првој лиги наступао је и клуб Милиционар, којег је финансирао МУП Србије.

    Међутим, упозорава Остојић, има и контрапримера — да су клубови са огромном традицијом и угледом потпуно угашени или девалвирани.

    Један од њих је ОФК Београд, који је био четвороструки победник купа велике Југославије, а који данас тавори у трећој српској лиги. Можда најбољи рукометни клуб свих времена — Металопластика из Шапца, двоструки европски првак, данас тавори у српској лиги.

    Остојић додаје и да је „регион“ пун сличних примера. Тако троструки европски првак у кошарци, Југопластика из Сплита, тавори у хрватској лиги, као и загребачка Цибона, која је такође била на европском трону, а први првак Европе са простора Југославије, сарајевска Босна, данас ни не постоји.

    На другој страни, имамо примере успешних вештачких клубова, а „најбољи и најречитији пример“ је кошаркашки клуб Цедевита из Загреба.

    „Ту је један богат човек Тедески, власник фабрике Цедевита, уложио велике паре и направио клуб који је међу четири најјача у АБА лиги, а једино што му недостаје је публика. Цедевита све утакмице игра на гостујућем терену, јер и кад игра у Загребу, окупи се 50 или сто људи и то је знак колико вештачки клубови значе људима“, закључио је Остојић.

    Тагови:
    рукомет, фудбал, Ватерполо, кошарка, Босна, Металопластика, Југоспластика, Цибона, Црвена Звезда, Партизан, Милан Гале Мушкатировић, Александар Остојић, Зоран Костић Цане, Вождовац, Југославија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога