Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Анти-брегзит демонстрант са заставом Велике Британије са ЕУ звездицама испред зграде парламента у Лондону, 12. децембра 2018.

    Прети ли Британији „дивљи“ излазак из ЕУ са несагледивим последицама

    © REUTERS / Eddie Keogh
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    1372
    Пратите нас

    Упркос „преживљавању“ Терезе Меј на челу британске владе, ни данас није јасно да ли ће се „брегзит“ одржати по постигнутом, али недовољно разјашњеном споразуму, или без споразума, чак и да ли ће уопште доћи до разлаза Велике Британије и Европске уније.

    До јуче је изгледало да је пад Терезе Меј са премијерске функције питање дана, а да преговори о „брегзиту“ пропадају. После одлагања гласања о споразуму о „брегзиту“ у британском парламенту и пропасти „офанзиве шарма“ Мејове по земљама ЕУ, где су јој европски лидери једногласно саопштили да неће бити промена постигнутог споразума, ипак је „преживела“ гласање и најавила да наставља своју мисију реализације „брегзита“.

    Са друге стране Ла Манша стигли су помирљивији тонови у распону од „нема нових преговора, само разјашњења и демистификације“ већ постигнутог споразума, преко, „ЕУ је спремна да размотри нова уверавања за Британију“ до понуде аустријског канцелара Себастијана Курца да су Британци добродошли да се врате у ЕУ.

    Гласање о поверењу Терези Меј показало је да је већина конзервативних посланика остала уз њу, што не значи да је њен положај битно ојачан, изјавио је за Спутњик Владета Јанковић, бивши амбасадор СРЈ и СЦГ у Великој Британији.

    Британска премијерка и даље има врло озбиљне проблеме који су почели оног часа кад је средином новембра објавила исход преговора са Европском унијом о „брегзиту“, што је изазвало велики потрес у Парламенту, али и у јавности.

    Јанковић каже да му се чини да став Терезе Меј у овом тренутку остаје какав је био и до сада, а да је законска обавеза Велике Британије да до 29. марта идуће године изађе из ЕУ, а „алтернативе су врло проблематичне“.

    „Да упростим ствар сасвим, оне негативне могућности које се отварају, да кажем ’дивљим изласком‘ Велике Британије, односно изласком без споразума су далекосежне и мислим да ће се свако трудити да то избегне. Чини ми се да ће на крају тај споразум ипак бити постигнут, да ће проћи кроз британски парламент са више или мање тешкоћа и мислим да новог референдума неће бити“, каже Јанковић.

    Он додаје да иако се у Уједињеном Краљевству у последње време све чешће помиње нови референдум, и иако постоји велики део јавности од 48 одсто који је гласао против изласка из ЕУ на референдуму и без обзира на дубоку поделу у друштву — прича ће се завршити изласком из ЕУ. С тим што ће Британија морати да плати 3,39 милијарди фунти колико износе трошкови њеног изласка.

    „Кад је реч о последњем и најосетљивијем проблему — проблему границе између Републике Ирске и Северне Ирске, која је део Уједињеног Краљевства, ту ће бити направљен неки компромис. Чини ми се да се то може предвидети утолико што би граница остала, ипак, пропусна. Не би било царине и баријера него би то било једино место између ЕУ и онога што није ЕУ где неће бити физичке границе“, сматра Јанковић.

    Према речима Владета Јанковића, могућност новог шкотског референдума о изласку из Велике Британије никад није ни ишчезавала, док расположење Шкота у прилог напуштања Уједињеног Краљевства стално расте.

    „Зато је могућност организовања новог референдума о независности Шкотске врло реална“, закључио је Јанковић.

    Тагови:
    Брегзит, граница, ЕУ, Тереза Меј, Владета Јанковић, Ирска, Северна Ирска, Шкотска, Велика Британија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога