Слушајте Sputnik
    Графит на ком су заставе ЕУ и САД

    Европа послала сигнал Вашингтону да не заоштрава ситуацију у туђој кући

    © AP Photo / Matt Dunham
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    0 1072

    Одлуку Европске уније да не уводи санкције Москви због инцидента са руским и украјинским бродовима у Керчком мореузу руски експерти тумаче као сигнал Вашингтону који стоји иза тих провокација, али истовремено критикују Брисел због непризнавања руских граница дуж Кримског полуострва и двојних стандарда.

    Политиколози подсећају да се ЕУ, када то њој одговара, позива на Хелсиншки договор из 1975. године, којим је призната неповредивост граница након Другог светског рата у Европи, и постављају питање — а шта је са Косовом?!

    Украјински бродови у Керчком мореузу
    Пресс-служба пограничного управления ФСБ РФ по Республике Крым

    Руски политиколог Андреј Суздаљцев наводи да Европа има двоструке аршине, по којима неко може да мења границе у Европи, а неко не може.

    „Ако се овај инцидент у зони Керчког мореуза, а посебно у територијалним водама Русије сматра руском агресијом, како то назива Кијев и за шта Запад стално окривљује Русију, онда се поставља питање и кршења постојећих граница у Европи. Запад позива управо Русију да се врати у формат европске безбедносне конференције из 1975. године. Али у том случају је потребно оживети Источну Немачку и поново ујединити Чешку и Словачку. И што је најважније — шта радити са Косовом и његовим границама? Тај моменат је веома интересантан, зато што ако говоре да Русија нема границе и територијалне воде са стране Крима, у том случају се поставља питање шта онда има Косово. Ова ситуација није баш најјаснија — неко може да мења границе у Европи, а неко не може… Јасно је да ако почну Русију да кажњавају због чињенице што тамо дефакто постоје границе, чак и ако их Запад не признаје, поставља се питање и других граница непризнатих земаља, као што је Косово“, каже Суздаљцев.

    Према његовом мишљењу, ЕУ је одбијањем да уведе санкције Русији послала и сигнал Вашингтону, који туђим рукама заоштрава ситуацију у Европи.

    „То није сигнал Кијеву. Сва та провокација од стране украјинске војне морнарице одвијала се у координацији са САД. То јест, то је порука Европе Сједињеним Државама, које се налазе с друге стране океана, а рукама својих марионета погоршавају ситуацију у Европи. То није разговор Брисела са Москвом или Кијевом, већ са Вашингтоном“, сматра Суздаљцев.

    Хелсиншки договор правно нема статус уговора и не обавезује његове потписнице да га се придржавају, али се западни званичници позивају на њега онда када њима то одговора.

    Тако је недавно шефица европске дипломатије Федерика Могерини захтевала од Русије да „безусловно и хитно“ ослободи украјинске морнаре, истичући да Русија крши „општа начела“ утврђена „Хелсиншким договором и Париском повељом“.

    Украјински бродови у Керчком мореузу
    Пресс-служба пограничного управления ФСБ РФ по Республике Крым

    Она је навела да је то кршење настало као последица „незаконите анексије Кримског полуострва од стране Русије“ и да показује „колико је опасан пут који нас удаљава од заједничких принципа, утврђених Хелсиншким договором и Париском повељом“.

    Договор су потписале 1. августа 1975. готово све европске државе, укључујући СССР и Југославију, као и представници САД и Канаде. Једино је Албанија касније, почетком деведесетих, ратификовала тај договор.

    Европски савет након самита одржаног у четвртак није инсистирао на увођењу нових санкција Русији због инцидента у Керчком мореузу, иако су то раније тражили Украјина и неке земље Источне Европе.

    Извори из европских структура наводе да у овом тренутку већина земаља ЕУ сматра да би било контрапродуктивно да се прелази на примену нових рестриктивних мера због догађаја у Керчком мореузу. Мишљење је да је неопходно да се смањи ескалација и реши питање дуготрајне инспекције бродова, укључујући и европскe.

    Међутим, у документу се истиче да Европски савет „изражава крајњу забринутост због ескалације напетости у Керчком мореузу и Азовском мору и кршења међународног права од стране Русије“, а Европа захтева, како се наводи, хитно ослобађање свих задржаних украјинских морнара, као и враћање заробљених бродова и слободан пролазак свих бродова кроз Керчки мореуз.

    Подсетимо, крајем новембра бродови украјинске морнарице су, нарушавајући Чланове 19 и 21 Конвенције УН о морском праву, пресекли државну границу Русије. Бродови су ушли у привремено затворене воде Русије и неколико сати изводили опасне маневре, игноришући захтеве руских бродова који су их пратили. Сва три брода су задржана, као и чланови посаде, међу којима су била и двојица припадника Службе безбедности Украјине који су фактички руководили овом специјалном операцијом. У Москви је овај инцидент назван провокацијом.

    Тагови:
    санкције Русији, санкције, ЕУ, Русија, Словачка, Чешка, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога