Слушајте Sputnik
    Доналд Трамп и Реџеп Тајип Ердоган на самиту НАТО у Бриселу 11. јула 2018.

    Улога Ердогана у одласку „Бесног Пса“

    © AP Photo / Pablo Martinez Monsivais
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Владимир Судар
    1293

    Оставка шефа Пентагона Џејмса Матиса је изнуђен потез зато што се „Бесни Пас“ противио одлуци Доналда Трампа о повлачењу америчке војске из Сирије. Трамп и Матис већ неко време имају затегнуте личне односе и то је само кулминација тих сукоба, а вероватно да то неће бити и једини „крупан одлазак“ из администрације америчког председника.

    Одлазак Џејмса Матиса са функције америчког министра одбране због Трампове одлуке да снаге Сједињених Држава напусте Сирију је логична, каже за Спутњик Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност.

    Трамп је одлуку о повлачењу америчких снага из Сирије очигледно донео на пречац, иако је већ најављивао да би то могао учинити, али није имао подршку за такав потез ни у Стејт департменту, ни у Конгресу, ни у Пентагону, објашњава наш саговорник.

    Тим потезом је Доналд Трамп заоштрио однос не само са центристима, највећим крилом унутар опозиционе Демократске партије, већ и са неоконзервативцима који су најмоћније крило републиканаца, а том крилу је, индиректно, припадао и Џејмс Матис.

    „Дефинитивно, Трамп ће имати тешке моменте у наредном периоду, јер сам сигуран да ће, ако до краја реализује идеју о повлачењу из Сирије, то бити доживљено у неоконзервативним круговима као велики ударац на досадашње стубове и начине деловања америчке спољне политике. Он доводи у питање одређене идеје које су Американцима јако важне“, сматра Рајић.

    Морамо бити свесни чињенице да је Доналд Трамп латентни изолациониста, да није склон интервенционистичкој политици, да је за рат у Сирији од почетка мислио да није рат у који Америка уопште треба да се меша и да они у Сирији немају интересе, објашњава овај аналитичар.

    Он тврди да Трамп на ствари гледа стриктно партикуларно и прагматично у смислу смањивања трошкова тамо где је то могуће и реално испословати.

    „Са друге стране, неоконзервативци су изразито интервенционистички расположени, с обзиром да они сматрају како је не само право, него и дужност САД да реагују у сваком делу света, где је, према њиховој оцени, угрожена демократија. То је њихова идеологија и овим је Трамп ударио на сам темељ њихове идеологије“, истиче Рајић.

    Он додаје да је очигледно да се сада и у Белој кући воде расправе о повлачењу америчке војске из Сирије и подсећа да се у штампи могло прочитати да је и саветник за националну безбедност Џон Болтон био против те одлуке.

    „Вероватно ће притисак на Доналда Трампа бити велики и зато не бих био изненађен да дође и до одређене форме ублажавања или измене те одлуке. Вероватно не до одустајања, већ измене, јер могуће је да Трамп овако жели да одобровољи Турску и с тим у вези треба узимати и најаве евентуалног хапшења Фетулаха Гулена у Пенсилванији, што није реално да се деси“, каже Рајић.

    Сама најава хапшења је у том смислу интересантна и требало би имати у виду још једну чињеницу, а то је да су Американци близу одлуке да испоруче ракетни систем ’Патриот‘ Турској, наравно, уз услов да Турци одустану од куповине ракетног система С-400 из Русије.

    „Према томе, Трамп сматра да ће на овај начин одобровољити Ердогана и да ће успети да врати Турску у НАТО, иако она није формално изашла, али се последњих година понашала прилично самостално и без консултација са својим најмоћнијим савезником, а то је Америка“, констатује наш саговорник.

    Он наводи да Трамп мисли да ће тако помоћи наменској индустрији у Америци, што је његов „велики циљ“ од почетка, а војно-производни комплекс је један од најјачих лобија који му је помагао у кампањи.

    Оставка Матиса, ипак је била и изнуђен потез зато што се „Бесни Пас“ противио Трамповој одлуци, оцењује Рајић и додаје да то није био први пут да се њих двојица не слажу.

    „Они већ неко време имају затегнуте личне односе и ово је само била кулминација тих сукоба и вероватно је да то неће бити „једини крупан одлазак из администрације америчког председника“, тврди Рајић.

    Могло би доћи до заоштравања односа америчког председника са саветницима и члановима администрације који долазе из неоконзервативног крила републиканаца, сматра овај стручњак.

    „Не могу да будем сигуран и не верујем да ће (амерички државни секретар) Мајк Помпео или Џон Болтон отићи, али верујем да ће сукоб између њих двојице бити велики. То може да се прелије на тај начин што ће неки службеник средњег ранга који је близак Помпеу напустити администрацију или Стејт департмент чиме би дошло до рефлексије, односно преливања тог сукоба са врха на неки нижи или средњи ниво“, каже Рајић.

    Саговорник Спутњика сматра да би Трамп требало да учини неке уступке саветницима попут Болтона како би их задржао у администрацији, с обзиром да се они сасвим сигурно противе таквој политици, јер не верују у изолационизам, а неинтервенционистичку политику сматрају неком врстом показивања слабости коју, како они сматрају, Вашингтон не сме да показује нигде.

    „Просто, то је идеолошки сукоб који постоји откад је Америке“, наглашава Рајић.

    Идеолошка „пукотина“ у Белој кући могла би да се види у наредном периоду на линији Трамп-Болтон, а како ће она кулминирати, у којем правцу и смеру, много ће зависити од начина на који ће Трамп покушати да задржи Болтона у свом тиму, појашњава овај аналитичар.

    Трампу је и даље то приоритетни циљ јер са Болтоном има се слаже на „много вишем нивоу“ него што је то случај са другим члановима администрације, закључује Рајић.

    Тагови:
    противракетни систем "Патриот", с 400, оставка, Бела кућа, Војска САД, Пентагон, НАТО, Мајк Помпео, Џејмс Матис, Џон Болтон, Фетулах Гулен, Доналд Трамп, Реџеп Тајип Ердоган, Русија, Сирија, САД, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога