Слушајте Sputnik
    Председник Србије Александар Вучић и председниц Хрватске Колинда Грабар Китаровић

    Видела је Трампа и Путина, ал‘ јој је најважнији сусрет са Вучићем

    © Tanjug / Димитриле Гол
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Владимир Судар
    3362

    Изјава хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић да је главни спољнополитички догађај године у Хрватској њен сусрет са српским колегом Александром Вучићем, иако се у 2018. срела и са Владимиром Путином, Доналдом Трампом и Емануелом Макроном, за професора загребачког универзитета Жарка Пуховског је „доказ да она не разуме ситуацију“.

    Кад се хрватска председница појављује у обично јако кратким контактима са Трампом, Путином или Макроном, она је „споредна фигура, пратећи вокал“ и заправо нема о чему много да разговара, већ може да изражава жеље за бољом сарадњом и да тражи помоћ, али никаквих помака ту нема, оцењује Пуховски.

    „По мом суду, њој се учинило да са Вучићем може учинити нешто важно за односе две државе и да може показати да као председница може водити спољну политику и да ће повући потез који други нису могли или хтели. Мислим да се јако осрамотила тим потезом, јер никаквих резултата од те посете није било“, каже Пуховски.

    Китаровићева не разуме да се ништа није догодило, истиче Пуховски и додаје да Вучићева посета Загребу не може бити важна само зато што су имали неколико протоколарних разговора. Подсећа и да су Китаровићева и Вучић једно другом обећали да ће помоћи у тражењу несталих, а од тада се није ништа догодило.

    На питање да ли би могло доћи до приближавања на линији Колинда Грабар Китаровић — Александар Вучић, с обзиром на резултате избора у Босни и Херцеговини где је дошло до приближавања Додиковог СНСД-а и ХДЗ-а БиХ, Пуховски одговара да је у БиХ „Влада Хрватске више или мање службено прогласила Додика својим представником хрватске заједнице у Председништву БиХ, јер Комшића не признају“.

    „И онда они се они понашају као да је Додик хрватски представник и то је ствар Владе која води дневну политику и председница нема с тим пуно везе и не може на то утицати. Она ће покушати да спаси образ, доказиваће да је сусрет са Вучићем успео, а заправо је био фијаско. И она ће то и даље чинити, а других резултата нема“, објашњава Пуховски.

    С друге стране, председник Информационо-документационог центра „Веритас“ Саво Штрбац сматра да је сусрет са српским колегом за Колинду Грабар Китаровић изузетно важан зато што су из тог сусрета произишле неке врло битне ствари и за Хрвате и за Србе, али и за њен останак на власти у још једном мандату.

    „Именовали су своје специјалне изасланике за нестала лица, а нестали су болно питање и једних и других, с тим што Хрвати томе, као победници у рату деведесетих, дају већи значај и на неки начин, рекао бих, политички се додворавају бирачком телу. Реч је о популацији од преко пола милиона бранитеља, а ко добије бранитеље на своју страну тај је победник на сваким изборима, још ако се томе придода и наклоност Римокатоличке цркве…“, каже Штрбац.

    Друга ствар која много оптерећује Хрватску јесте регионална надлежност за суђења за ратне злочине у српским законима, додаје наш саговорник.

    „Хрватска свим силама жели да натера Србију, па и преко ЕУ, да уклони те одредбе из својих закона, што је такође питање везано за победничку страну, полумилионско бирачко тело бранитеља и за цео народ који доживљава Србију као агресора“, закључује Штрбац.

    Тагови:
    бранитељи, спољна политика, избори, нестали, ратни злочини, Председништво БиХ, ХДЗ БиХ, ХДЗ, Влада Хрватске, Жељко Комшић, Емануел Макрон, Доналд Трамп, Жарко Пуховски, Саво Штрбац, Колинда Грабар-Китаровић, Милорад Додик, Владимир Путин, Александар Вучић, Босна и Херцеговина, Хрватска, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога