Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Пут у ЕУ - илустрација

    Не коче нас само елите: Ни грађани најјачих земаља не желе да нас виде у ЕУ

    CC0
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише Владимир Судар
    6692
    Пратите нас

    Резултати истраживања Еуробарометра који показују да код грађана постоји известан тренд засићења проширења Европске уније новим чланицама, док са друге стране, у земљама које можемо сматрати кандидатима за пријем и даље не опада ентузијазам за улазак у тај савез, нису неочекивани, каже за Спутњик аналитичар Саша Адамовић.

    Већина грађана ЕУ противи се проширењу Уније новим чланицама у наредним годинама, док истовремено у земљама кандидатима и даље превладава подршка чланству у ЕУ и уверење да би то било корисно, показало је најновије истраживање Еуробарометра које спроводи Европска комисија.

    Већ дуго се говори да постоји нека врста замора од проширења ЕУ и она је протеклих година примајући и неке нове државе у своје чланство, а гледајући им у много чему кроз прсте, заправо довела до тога да се проблеми у ЕУ увећају, додаје Адамовић.

    „Са друге стране, ЕУ је већ неко време у озбиљној политичкој и економској кризи и то ових дана видимо и тако што се у неколико врло важних земаља одржавају протести грађана који већ дуго осећају да су у ЕУ која је требала да им омогући мир, рад, ред, стабилност и економско благостање, али да су све те њихове наде изневерене. Економска ситуација је све гора и гора, неједнакост између танког слоја елите и све већег броја грађана ЕУ све већа и већа“, каже Адамовић.

    Он додаје да је у протеклих неколико година велики утицај на ЕУ имао долазак милиона миграната који мењају демографску слику и врше велики притисак на социјални систем земаља чланица.

    Такође, грађани ЕУ променом законодавства губе све више социјалних права, осећају да је терет пореза који се на њих сваљује све већи, а у Европи све више влада страх од терористичких напада. ЕУ се налази на великој раскрсници и то грађани и те како осећају.

    Влада велика неизвесност кад је у питању сама будућност ЕУ, а има и гласова који тврде да би за десет година ЕУ могла да се распадне, сматра Адамовић.

    „Наравно, поред ’брегзита‘, сваки час се помиње могућност да и неке друге државе у одређеном тренутку напусте ЕУ, а са друге стране, раст суверенистичких или националпопулистичких покрета у Европи последњих година такође доводи у питање досадашњу политику ЕУ, односно бриселских елита које немају адекватан одговор на кризу која се дешава у ЕУ“, каже Адамовић.

    У том смислу, свакако ће следећи европски парламентарни избори у мају следеће године где се очекује значајан успон европских суверенистичких странака, итекако утицати на будућност саме ЕУ.

    Коментаришући резултате истраживања по којима проширење највећу подршку ужива у Шпанији (71 одсто), Пољској и Литванији (66 одсто), Румунији (65 одсто), Мађарској (62 одсто) и Хрватској (61 одсто) док су највећи противници Финска (64 одсто), Француска (62 одсто), Немачка (61 одсто) и Аустрија (58 одсто) Адамовић каже да се показало да у оним државама које економски још увек добро стоје, више не постоји расположење ка проширењу.

    Друге државе које имају бројне економске и демографске проблеме, као и проблеме незапослености, подржавају проширење, док са друге стране грађани тих држава напуштају своје земље и селе се у неке друге крајеве ЕУ у потрази за послом.

    „Сличну ствар можемо да приметимо и код држава које су потенцијални кандидати. И даље постоји одређени ентузијазам кад је прикључење ЕУ у питању и вероватно је на првом месту то што је улазак у ЕУ за те грађане још нека врста уласка у ’обећану земљу‘, где ће моћи да постигну одређено економско благостање, ако не у својој, онда у некој другој држави“, каже Адамовић.

    Међутим, велико је питање не само каква је будућност ЕУ већ и колико је у овом тренутку могућност проширивања Уније заиста остварива.

    Кад је Србија у питању, пре неколико дана имали смо посету немачког посланика Петера Бајера из владајуће Хришћанско-демократске уније, који нам је јасно ставио до знања да без признања независности Косова нема уласка у ЕУ, подсећа Адамовић.

    „Ако узмемо то у обзир, питање је колико у овом тренутку и да ли уопште наше европске интеграције које предуго трају, уопште имају некаквог смисла“, закључио је Адамовић.

    Стандардни Еуробарометар за јесен 2018. године спроведен је између 8. и 22. новембра на узорку од 32.600 људи широм ЕУ и у земљама кандидатима Албанији, Црној Гори, Македонији, Србији и Турској, као и у непризнатој турској републици Северни Кипар.

    Тагови:
    проширење ЕУ, јавно мњење, еуробарометар, Европска комисија, ЕУ, Саша Адамовић, Литванија, Шпанија, Албанија, Мађарска, Пољска, Немачка, Косово и Метохија, Француска, Србија, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога