Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Пут у ЕУ - илустрација

    Не коче нас само елите: Ни грађани најјачих земаља не желе да нас виде у ЕУ

    CC0
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Владимир Судар
    6692

    Резултати истраживања Еуробарометра који показују да код грађана постоји известан тренд засићења проширења Европске уније новим чланицама, док са друге стране, у земљама које можемо сматрати кандидатима за пријем и даље не опада ентузијазам за улазак у тај савез, нису неочекивани, каже за Спутњик аналитичар Саша Адамовић.

    Већина грађана ЕУ противи се проширењу Уније новим чланицама у наредним годинама, док истовремено у земљама кандидатима и даље превладава подршка чланству у ЕУ и уверење да би то било корисно, показало је најновије истраживање Еуробарометра које спроводи Европска комисија.

    Већ дуго се говори да постоји нека врста замора од проширења ЕУ и она је протеклих година примајући и неке нове државе у своје чланство, а гледајући им у много чему кроз прсте, заправо довела до тога да се проблеми у ЕУ увећају, додаје Адамовић.

    „Са друге стране, ЕУ је већ неко време у озбиљној политичкој и економској кризи и то ових дана видимо и тако што се у неколико врло важних земаља одржавају протести грађана који већ дуго осећају да су у ЕУ која је требала да им омогући мир, рад, ред, стабилност и економско благостање, али да су све те њихове наде изневерене. Економска ситуација је све гора и гора, неједнакост између танког слоја елите и све већег броја грађана ЕУ све већа и већа“, каже Адамовић.

    Он додаје да је у протеклих неколико година велики утицај на ЕУ имао долазак милиона миграната који мењају демографску слику и врше велики притисак на социјални систем земаља чланица.

    Такође, грађани ЕУ променом законодавства губе све више социјалних права, осећају да је терет пореза који се на њих сваљује све већи, а у Европи све више влада страх од терористичких напада. ЕУ се налази на великој раскрсници и то грађани и те како осећају.

    Влада велика неизвесност кад је у питању сама будућност ЕУ, а има и гласова који тврде да би за десет година ЕУ могла да се распадне, сматра Адамовић.

    „Наравно, поред ’брегзита‘, сваки час се помиње могућност да и неке друге државе у одређеном тренутку напусте ЕУ, а са друге стране, раст суверенистичких или националпопулистичких покрета у Европи последњих година такође доводи у питање досадашњу политику ЕУ, односно бриселских елита које немају адекватан одговор на кризу која се дешава у ЕУ“, каже Адамовић.

    У том смислу, свакако ће следећи европски парламентарни избори у мају следеће године где се очекује значајан успон европских суверенистичких странака, итекако утицати на будућност саме ЕУ.

    Коментаришући резултате истраживања по којима проширење највећу подршку ужива у Шпанији (71 одсто), Пољској и Литванији (66 одсто), Румунији (65 одсто), Мађарској (62 одсто) и Хрватској (61 одсто) док су највећи противници Финска (64 одсто), Француска (62 одсто), Немачка (61 одсто) и Аустрија (58 одсто) Адамовић каже да се показало да у оним државама које економски још увек добро стоје, више не постоји расположење ка проширењу.

    Друге државе које имају бројне економске и демографске проблеме, као и проблеме незапослености, подржавају проширење, док са друге стране грађани тих држава напуштају своје земље и селе се у неке друге крајеве ЕУ у потрази за послом.

    „Сличну ствар можемо да приметимо и код држава које су потенцијални кандидати. И даље постоји одређени ентузијазам кад је прикључење ЕУ у питању и вероватно је на првом месту то што је улазак у ЕУ за те грађане још нека врста уласка у ’обећану земљу‘, где ће моћи да постигну одређено економско благостање, ако не у својој, онда у некој другој држави“, каже Адамовић.

    Међутим, велико је питање не само каква је будућност ЕУ већ и колико је у овом тренутку могућност проширивања Уније заиста остварива.

    Кад је Србија у питању, пре неколико дана имали смо посету немачког посланика Петера Бајера из владајуће Хришћанско-демократске уније, који нам је јасно ставио до знања да без признања независности Косова нема уласка у ЕУ, подсећа Адамовић.

    „Ако узмемо то у обзир, питање је колико у овом тренутку и да ли уопште наше европске интеграције које предуго трају, уопште имају некаквог смисла“, закључио је Адамовић.

    Стандардни Еуробарометар за јесен 2018. године спроведен је између 8. и 22. новембра на узорку од 32.600 људи широм ЕУ и у земљама кандидатима Албанији, Црној Гори, Македонији, Србији и Турској, као и у непризнатој турској републици Северни Кипар.

    Тагови:
    проширење ЕУ, јавно мњење, еуробарометар, Европска комисија, ЕУ, Саша Адамовић, Литванија, Шпанија, Албанија, Мађарска, Пољска, Немачка, Косово и Метохија, Француска, Србија, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога