Слушајте Sputnik
    Кина - САД

    Кина и Америка закопавају ратне секире

    © AP Photo / Andy Wong
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    0 629

    САД и Кина су, по свему судећи, решили да закопају ратне секире, пошто је трговински рат оставио дубоке ожиљке обема земљама. Из Вашингтона, где је ове недеље одржана нова рунда трговинских преговора између делегација двеју земаља, стигла је вест да је постигнут „значајан напредак“.

    Вашингтон и Пекинг су се договорили да ће предузети ефикасне мере за смањење трговинског дисбаланса. Кина се обавезала да ће проширити увоз америчких пољопривредних и индустријских производа, енергената и услуга.

    Током дводневних преговора, преговарачи су се дотакли и осетљивијих питања, који се тичу преноса технологија, проблема заштите права интелектуалне својине, нецаринских баријера.

    Амерички лидер Доналд Трамп изразио је оптимизам и наду да ће Пекинг и Вашингтон бити у стању да закључе трговински споразум који ће узети у обзир интересе обеју земаља и ако се то деси, како је оценио, то ће бити „највећи трговински споразум у историји“.

    Обе земље су под притиском и до 1. марта морају пронаћи компромис којим ће премостити разлике или ће у супротном кренути нова рунда наметања царина с једне и с друге стране, што би нанело озбиљну штету економијама њихових земаља, али и свету.

    Председници САД и Кине договорили су се још 1. децембра да суспендују додатна повећања царина на 90 дана, док трају преговори о решавању трговинског спора. Трамп се тада сагласио да одложи план о подизању тарифа 1. јануара на 200 милијарди долара вредан увоз кинеске робе.

    Упркос позитивним сигналима који стижу из Вашингтона, руски експерти упозоравају да не треба доносити исхитрене закључке, јер сви договори могу бити поништени, а тренутно примирје нарушено.

    Такав став они образлажу чињеницом да је и раније било много таквих споразума, али да су они прекршени. За САД Кина остаје главна стратешка претња, с обзиром да та земља бележи брз економски напредак и успешно развија своју војну индустрију. Дугорочно посматрано, ово је више тактичка одлука.

    „Чињеница да су Кинези предложили такво решење одражава кинеску стратегију балансирања. Кина није заинтересована за жестоке и опасне трговинске ратове — њој је за развој потребна спокојна и мирна ситуација. С друге стране, Кина сада активно стимулише домаћу потражњу као покретача економског развоја, за разлику од спољне потражње која је доминирала међу факторима економског развоја претходних година и деценија“, сматра руски експерт Тагир Хузијатов.

    Економиста додаје да договори који су постигнути говоре да је Кина спремна на уступке.

    „Пошто између Кине и САД, поред економског ривалства, постоји и безусловна сарадња, Кина очигледно жели да прави уступке у једном, а да извлачи корист у другом. Видећемо шта ће ту бити. Можда су Трамп и америчка администрација отворенији у изношењу свог мишљења, а Кинези показују да су они спремни на уступке у неким сферама, очигледно рачунајући на то да ће добити у другим сферама“, каже Хузијатов.

    Кинеска делегација је у Вашингтону предала Трампу писмо шефа државе Си Ђинпинга, у коме је навео да је направљен напредак у преговорима и нагласио да је Пекинг направио уступак и почео да купује америчке производе у значајном обиму. Тако Кина купује пет милиона тона америчке соје дневно, што ће, како је рекао Трамп, „врло развеселити наше фармере“.

    Продаја соје из САД Кини увелико је смањена у другој половини прошле године због кинеских царина, уведених као одговор на мере Трампове администрације. Прошле године је Кина из Америке увезла свега 16, 6 милиона тона, што је двоструко мање у односу на 2017. годину, када је та бројка износила 32,9 милиона тона.

    Бела кућа је саопштила да је 1. март „чврст рок“ и да ће САД повећати таксе на кинеску робу, ако Вашингтон и Пекинг не постигну договор. Трећи круг америчко-кинеских трговинских преговора планиран је средином фебруара у Пекингу. 

    Трамп је упозорио да би трговински споразум са Кином био неприхватљив ако Пекинг не отвори своје тржиште за америчке финансијске услуге, прерађивачки сектор, пољопривреду и друге индустрије и захтева од Кине да отвори своја тржишта.

    Трговински спор двеју земаља, који су започеле САД у марту прошле године, потресао је финансијска тржишта и угрозио светски економски раст. ММФ је прогнозирао да би тај трговински рат могао да успори раст глобалне економије за 0,5 одсто и да глобални БДП кошта око 430 милијарди долара до 2020. године.

    Тагови:
    Доналд Трамп, САД, Кина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога