Санчез је, подсетимо, обећао да ће изборе расписати уколико посланици не прихвате његов предлог буџета, а нове изборе тражили су и опозиција и грађани који су пре недељу дана масовно демонстрирали у Мадриду, тражећи премијерову оставку због намере да преговара са каталонским сецесионистичким партијама.
Говорећи о потенцијалном исходу предстојећих избора, Рајко Петровић из Института за европске студије каже да је резултат тешко прогнозирати, јер се шпански политички систем, који је много година био двопартијски, изузетно променио у последњих неколико година.
Он подсећа да су на општим парламентарним изборима 2011. године само Народна партија и Социјалистичка партија фигурирале као опоненти за освајање власти, док је данас ситуација потпуно другачија.
„Политичка сцена се фрагментисала до те мере да сада имамо чак четири партије које су претенденти да освоје највећи број гласова. Сасвим је сигурно да ниједна од њих неће моћи да освоји довољно гласова да би сама формирала власт, а интересантно ће бити и какав ће резултат остварити Вокс, партија крајње десне оријентације. Она ће, према свим досадашњим истраживањима шпанског јавног мњења, прећи цензус и први пут ћемо имати ситуацију да након више од 40 година једна крајња десна партија буде у шпанском парламенту“, објашњава Петровић.
Према анкетама, додаје гост „Спутњик интервјуа“, Социјалистичка радничка партија премијера Педра Санчеза оствариће негде око 20 одсто гласова, а иза ње су, са сличним процентима, Народна партија, до сада најжешћа опозиција социјалистима, као и странка „Грађани“. Око 18 посто гласова требало би да освоји Подемос, партија крајње левице, а предвиђања су да ће „Вокс“ остварити од пет до осам посто подршке бирача.
На питање колико је реалан сценарио да Санчезова партија опет формира владу, Петровић каже да уколико Социјалистичка партија и Подемос, који би могао у будућности да јој буде кључан партнер јер јој је идеолошки најближа странка, освоје више гласова него што истраживања предвиђају и самостално или евентуално уз још једну мањинску странку формирају владу, онда бисмо могли очекивати да социјалисти остану на власти.
„Међутим, уколико бисмо опет имали ситуацију да Социјалистичка партија поред Подемоса мора да тражи помоћ од каталонских, али и баскијских партија које су чак и радикалније у својим ставовима од Каталонаца, партија Педра Санчеза сигурно ће бити условљена од стране каталонских политичких партија за неке много радикалније уступке него до сада. Тешко је рећи како би се Социјалистичка партија у том случају понашала. Не верујем да су социјалисти спремни, а ни Педро Санчес лично, да иду до те мере да допусте реформу устава Шпаније који би Каталонији дозволио право да се на референдуму изјасни за отцепљење“, напомиње Петровић.
Према његовом мишљењу, много је извеснији исход избора у којем социјалисти неће бити на власти у наредном периоду.
„Очекује се да ће ’Сијудаданос‘ односно партија ’Грађани‘ освојити већи број гласова него иначе. Такође, Народна партија, која је била у паду последњих неколико месеци због корупционашког скандала бившег премијера Маријана Рахоја, све се више консолидује са новим, младим и енергичним лидером Паблом Касадом. Уз евентуални улазак ’Вокса‘ у парламент, мислим да се отвара велики простор да се понови сценарио који смо имали након избора у Андалузији — да се те три партије договоре, направе неку заједничку платформу и формирају нову владу“, сматра Петровић.
Таква влада, наставља Петровић, свакако би била и природнија и стабилнија од ове постојеће.
„Оно што им је заједничко је да оне сасвим сигурно не желе да дају било каква већа овлашћења нити Каталонији нити Баскији, нити било ком другом шпанском региону. Заједничко им је и то да не оспоравају монархију као облик уређења Шпаније, као и то што се залажу за промоцију неких конзервативнијих ставова. Везује их и проевропска оријентација, односно јасно изражен пробриселски став. Иако је у том смислу код партије ’Вокс‘, која се сматра екстремном странком, нешто другачија ситуација, избори у Андалузији и дуги и интензивни преговори који су након њих уследили показали су да је ’Вокс‘ спреман на компромис и да заједно са Народном партијом и ’Грађанима‘ може да дође до неког минималног консензуса“, напомиње Петровић и додаје да је ипак питање да ли ће ове партије остварити довољан број гласова да формирају владу.
Оно што је сигурно, додаје добар познавалац прилика у Шпанији, јесте да ове три партије, не би пристале на сарадњу са неким мањинским, сецесионистичким партијама.
Упитан да ли су се каталонске партије које су залажу за отцепљење те покрајине од Шпаније прерачунале када су ускратиле подршку Санчезовој влади код гласања о буџету и тиме практично довеле до нових избора, Петровић каже да то, несумњиво, јесте случај.
„Каталонска страна је у Педру Санчезу имала саговорника и човека који је био спреман да саслуша њихове захтеве, оне који би били у границама уставности шпанског поретка. Такође, актуелни премијер је једини рекао да му не пада на памет да поново покреће члан 155 у Каталонији, којим су тој покрајини одузета овлашћења, мада за то постоји основа као што је постојала и 2017. године када је то учинила влада Маријана Рахоја. Са друге стране, све остале партије, осим Подемоса, не желе било какву даљу дискусију о повећању аутономије у Каталонији, а камоли о уставним реформама које би им утабале пут ка независности. Такође, лидери Народне партије, Грађана и Вокса су више пута подвукли да је члан 155 потребно већ сада активирати, распустити постојећу скупштинску структуру у Каталонији и расписати поновне изборе“, категоричан је Петровић.
Према његовим речима, пред Шпанијом је свакако буран период, а велики утицај на исход избора имаће и суђење каталонским лидерима који су пре две године, након референдума, прогласили независност те шпанске покрајине.
