Слушајте Sputnik
    Мапа Арктичког региона

    Да ли ће Арктик бити „Блиски исток“ 21. века

    © Фото: Susie Harder
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    21020

    САД су обећале да неће дозволити доминацију Русије и Кине на Арктику, док руски експерти упозоравају да борба за арктички регион тек предстоји и да би он могао да се претвори у „Блиски исток“ 21. века.

    Командант америчке ратне морнарице у Европи и Африци, адмирал Џејмс Фого је изјавио да САД неће дозволити Русији и Кини да доминирају Арктиком и да контролишу Северни морски пут.

    Према његовим речима, Арктик и Северни морски пут би требало подједнако да користе све земље Арктичког савета и на тај регион нико не може да претендује.

    „Русија сматра Арктик својом територијом. Међутим, он је у ствари међународна територија и ми смо заинтересовани да она остане слободна и отворена за све“, рекао је Фого.

    Истовремено, додао je да америчке компаније нису заинтересоване за коришћење Северног морског пута, јер је његова дубина премала за америчке бродове.

    Арктик је интересантан првенствено због својих природних ресурса, пре свега нафте и гаса и могућности транспорта робе дуж Северног морског пута. Вредност сировина на Арктику процењује се на 30 хиљада милијарди долара.

    Због тога се све чешће из Вашингтона чује да тек предстоји борба за тај регион и да би он могао да постане зона „војних напетости и конкуренције“.

    Експерти наводе да је Америка на Арктику инфериорнија од своја два конкурента Русије и Кине, и по свом потенцијалу, и технолошки, а неки амерички медији истичу да су „САД ту битку већ изгубиле“.

    „Рећи ћу нешто страшно. Чини ми се да ће Арктик бити ’Блиски исток‘ 21. века. Борба за Арктик почеће глобалним загревањем, када се побољша приступ региону са најбогатијим природним ресурсима, а већина тог блага планете припада територији Руске Федерације. И ’неочекивано‘ сви су схватили да је Русија у стању да развија тај регион, да ће Северни морски пут функционисати, да ће истраживања почети и да је могућа експлоатација тих природних ресурса. Тако да је моћ Русије у наредним годинама загарантована. То очигледно забрињава наше тзв. партнере. То што говоре и да је Северни морски пут ничија територија — први пут су дозволили себи да на тако дрзак начин говоре о нашој територији. То је као да су рекли да је пут Москва-Петербург ничији“, рекао је за Спутњик руски политиколог Игор Шатров.

    Он је подсетио да је ради заштите јединствене природе северне поларне зоне створен међународни форум — Арктички савет, чије су чланице, између осталих, и Русија и Сједињене Државе, али да Американци не нуде сарадњу Русији.

    „Арктички савет је створен у ту сврху. Постојао је период када је постојала нада за сарадњу и због тога су створене структуре које уједињују арктичке државе. Међутим, у овом тренутку постоји нека врста милитаристичке реторике других арктичких држава у вези са Арктиком. Ми, наравно, нећемо насести на провокације, све док нас не натерају на неке контрамере. Наравно, желимо заједно да истражујемо Арктик, то је природно, али, како се испоставља, углавном ми проводимо истраживања тамо. Разумемо да је Арктик предмет за научно истраживање, ’кухиња светског времена‘ и много тога зависи од Арктика“, закључио је Шатров.

    Раније је Арктик био арена војног супарништва између Совјетског Савеза и САД. Обе земље су у региону распоређивале атомске подморнице, стратешке бомбардере и тактичку авијацију. Међутим, после распада СССР-а Пентагон је изгубио интересовање за Арктик. Повратком Русије у арктичку зону САД су решиле да се поново активирају и започну борбу за тај регион.

    Москва је последњих година предузела низ мера како би осигурала заштиту сопствених интереса у арктичком региону. Пре свега, Русија на тај начин добија могућност да контролише Северни морски пут, као важну транспортну артерију, да штити своја богатства у водама Северног леденог океана — нафту и гас, као и друга природна богатства, и што је најважније, да штити руске северне границе — од 38.000 километара границе арктичке обале, чак 22.000 километара припадају Русији.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога