Слушајте Sputnik
    Производња гаса у Украјини

    Украјина не купује гас од Русије, али убира приходе од транзита

    © Sputnik / Михаил Маркив
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    0 038

    Уговор између Русије и Украјине о транзиту руског гаса ка Европи истиче крајем ове године и до тада би требало да се реши његова даља судбина. Запад стално врши притисак да се настави транзит руског гаса кроз Украјину, и Москва то не одбија, али има своје услове.

    Да би се то догодило, тарифе за складиштење гаса требало да буду ниже и требало би решити све арбитражне спорове између руског „Гаспрома“ и украјинског „Нафтогаса“.

    У овом тренутку, украјински правац је најскупљи и тамо је установљена највећа тарифа, која је 2 до 2,5 пута виша него за друге трасе, као што су „Јамал—Европа“ и „Северни ток 1“.

    Судбина транзитног уговора решавана је прошлог месеца у Бриселу, где је одржана друга рунда трилатералних преговора између Русије, Украјине и Европске комисије (ЕК). Није постигнут никакав конкретан договор, али је ЕК дала предлог за будући уговор. Став ЕК је да би уговор требало да буде потписан на период од више од 10 година, а обим би морао да буде атрактиван, посебно за инвеститоре који ће бити позвани да модернизирају украјински гасно-транспортни систем.

    На тим састанцима би требало да буду договорени обими, тарифе и рок трајања новог уговора или продужетка старог. Русија је предложила да се „споразум једноставно продужи“, али украјинска страна сматра да то није могуће, јер он није у складу са европским стандардима.

    Американци се оштро противе изградњи „Северног тока 2“, који ће повезивати Русију и Немачку, с обзиром на то да амерички произвођачи гаса желе да потисну Русију са европског тржишта и прогурају свој скупљи гас.

    „У сваком случају, ’Северни ток 2‘ ће бити завршен, одређене количине гаса ће ићи преко Украјине, једино је питање у одређивању тих количина. Морамо имати на уму да ова маршрута није корисна само за Русију него и за потрошаче руског гаса у Европи. Поред тога, украјински гасно-транспортни систем је застарео и пропао. Тај транзитни правац је и знатно дужи од ’Северног тока 2‘, па ће трошкови транспорта преко ’Северног тока 2‘ бити много нижи“, каже директор руског Института за стратешка планирања Александар Гусев.

    Експерт је убеђен да политичка подршка коју ЕУ пружа Кијеву неће приморати европске земље да забораве на своје економске интересе.

    „Овде постоји и политичка и економска позадина. Али за Европљане, руски гас је изузетно важан, они једноставно неће преживети без тих количина у економском плану. Њима је потребно да наш гас иде у Европу, а то је посебно важно за Немачку. Они су заинтересовани за гарантоване испоруке, барем по ценама по којима им сада продајемо гас. А Кијев, који је раније једнострано повећавао транзитне тарифе, игра, у суштини, против себе“, каже Гусев.

    Украјински гасно-транспортни систем направљен је пре 50 година. Руски министар енергетике Александар Новак наводи да је технологија застарела и да постоји велика амортизација основних средстава, што доводи до великих губитака приликом транспорта гаса.

    Поучена ранијим лошим искуствима са Кијевом и гасним кризама, Русија је почела да развија алтернативне правце испоруке гаса у Европу и гради гасоводе „Северни ток 2“ и „Турски ток“, који се заснивају на напредним технологијама.

    Кијев грчевито жели да се очува транзит руског гаса преко Украјине, јер од тих пара значајно пуни буџет, док Москва не бежи од тога да одређене количине гаса буду транспортоване кроз украјинске гасоводе ако та држава предложи конкурентне услове.

    „Гаспром“ је раније изразио спремност да задржи транзит преко Украјине у износу од 15 милијарди кубних метара гаса годишње, што је знатно мање од садашњих количина. Постепено би те количине могле још да се смање, чак и да се преполове, а то ће Украјини избити адут из руку да уцењује Русију, што је раније имала обичај да ради.

    Украјина је 2015. године престала да купује руски гас директно од Русије, а то чини реверзибилно од европских земаља, чак вишеструко скупље, али је наставила да убира приходе од транзита руског гаса.

    Према рачуници Кијева, у случају да уговор о транзиту руског гаса не буде потписан од 2020. године Украјина ће изгубити око три милијарде долара годишње.

    Подсетимо, пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. Он ће проћи кроз територијалне или искључиво економске зоне држава дуж обале Балтичког мора: Русије, Финске, Шведске, Данске и Немачке.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога