Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Мирослав Лазански

    Лазански: Како ће се завршити „борба паса“ над Азијом (видео)

    © Sputnik / Радоје Пантовић
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Урош Бобић
    1224

    Ко је победио у најновијем војно-политичком сукобу између две нуклеарне силе, Индије и Пакистана, који је забринуо читав свет? Које су војне, а које политичке последице тог ваздушног окршаја?

    О томе су у овонедељној у емисији „На нишану Лазанског“ говорили гости Спутњиковог колумнисте и спољнополитичког коментатора, асови некадашњег Ратног ваздухопловства СФРЈ, пилоти-ловци генерал Љубо Бајић и пуковник Мирчета Јокановић, а о политичком аспекту кризе говорио је некадашњи дописник листа Политика из Индије, Милан Мишић.

    Мишић, који је пуних осам година извештавао из Њу Делхија, подсетио је на почетку емисије да је сукоб Индије и Пакистана око Кашмира већ деценијама нерешено питање. У овом конкретном случају, каже он, после кратког медијског рата двеју страна, уследило је, у војном смислу, велико изненађење.

    „Имали смо нешто што одавно није виђено у ратовима, а то је тзв. ’догфајт‘, ’борба паса‘ — два авиона у сукобу у ваздуху, и у тој борби је страдао један времешни ’миг‘. Пилот се, као што знамо, спасао, великодушно је враћем Индији као национални херој. То је иначе један веома висок Индијац, наочит, с веома импресивним брковима, и очекујем да ће се сада вероватно појавити велики број његових имитатора“, каже Мишић кроз смех.

    Индија, земља са милијарду и триста милиона становника и 56 милијарди долара војног буџета, има 850 авиона, а Пакистан, који је четири пута мања земља, отприлике упола мање. Ипак, Пакистан је овом приликом војно тријумфовао. 

    На питање Лазанског због чега је реакција Индије светској јавности деловала готово пасивно, чак можда претерано „гандистички“, генерал Бајић, који има богато летачко искуство на „миговима“, каже да у читавом случају заиста има доста нејасноћа, али да у сваком обарању авиона, како наводи, постоји мноштво фактора који могу да одлуче о коначном исходу.

    „Рецимо, у борбеним дејствима авиони се никад не подижу у ваздух без припреме. Дејства се обезбеђују, рецимио, радарима; Индија на пример има три ’авакса‘ и три ’бомбардијера‘, које је модификовала израелском електронском опремом. Могуће је да су они наводили пилоте и практично руководили целом акцијиом“, каже Бајић.

    Упитан да ли са војног аспекта уопште има смисла слати један, објективно, застарели „миг 21“ на знатно модернији пакистански Ф-16, пуковник Јокановић истиче да је веома важан елемент обученост пилота, да „миг 21“ има веома озбиљну војну опрему, и да је могуће да је током трајања војне акције дошло до непланираних обрта.

    „Две хиљадите године, када су Индијици хтели да модернизују своје ’мигове 21‘ новије генерације, Руси су им демонстритрали да је ’миг 21‘ веома слабо уочљив на радару, да има одразну површину од један до три квадратна метра. Та већ мала површина модификацијом се смањује чак десет пута, па се рачунало да ће авион касно бити откривен, али је очигледно из свега што се десило да је ефекат изненађења пропао“, каже Јокановић.

    Генерал Бајић додаје да је, иако „миг 21“ многи одавно отписују као превазиђен, овај инцидент неће означити дефинитиван крај његове употребе у индијској војсци.

    „Век тог авиона ће потрајати. Ја не очекујем да у догледно време буде укинут; Индуси чак предвиђају да ће он бити у употреби до 2022. године“, наглашава искусни пилот.

    Све што се протеклих дана дешавало у Кашмиру је прави пример како то заправо изгледа када се један замрзнути конфликт одмрзне, наглашава Милан Мишић.

    „Ово није флертовање с Вашингтоном, јер је Вашингтон одавно узео Индију у своје окриље. Током Хладног рата, подсетимо се, Америка је била уз Пакистан, а Индија је куповала оружје од Москве; али данас, Америка рачуна на Индију — жели да она буде онај језичак на ваги, који треба да парира Кини, а поготово у светлу прогноза да ће Индија по броју становника веома брзо престићи Кину, и постати најмногољуднија нација на планети“, каже саговорник Мирослава Лазанског.

    Властима у Индији је, у овом случају, било важно да уочи предстојећих избора покажу одређену чврстину према Пакистану; велики део тог конфликта је, наглашава Милан Мишић, политичка и војна пропаганда, јер самосталност Кашмира никако не одговара ни Индији ни Пакистану.

    Засад, једино можемо јасно да закључимо да је индијски „миг 21“ планирао војна дејства на земљи, а да је пакистанска одбрана, по свему судећи, била добро постављена.

    „Политичка логика нам говори да је руски ’миг 21‘ у овом случају одрадио своју улогу; по мом мишљењу, било би добро да ова криза не ескалира даље, јер тренутно има других проблема у свету које треба решавати“, каже на крају разговора за Спутњик бивши дописник Политике из Индије.

    Спутњикову емисију „На нишану Лазанског“, коју уређује и води Мирослав Лазански, можете слушати на фреквенцији Радија Новости (104,7 мегахерца) у Београду, пратити уживо у видео формату на веб страници Спутњика и профилима Спутњика и радија Новости на Фејсбуку, али и погледати одложено, као видео снимак, на каналу Спутњик Србија на Јутјубу.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога