Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Споменик Патријарху Павлу

    Даље руке од патријарха Павла!

    © Фото : Новости/П. Митић
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Предраг Васиљевић
    121839

    Није то слобода. То је перфидни бласфемични перформанс осмишљен да изазове скандал тако што ће увредити неспорне личности које уједињују Србију.

    Није то борба за женска права. То је подла, неукусна, инфантилна представа којом се не брани став, идеја нити остварује храбра мисија, већ се вређа, срозава, понижава.

    До јуче потпуно непозната, а од јуче спремна за потпуни заборав — феминистичка организација Леви самит Србије извела је скандалозно примитивну акцију у центру Београда.

    Најужаснији део игроказа одиграо се испред Цркве Светог Марка.

    Јуришнице из Левог самита ту су се дрзнуле да обуку споменик патријарху Павлу у љубичасту кецељу на којој је писало — Абортус је женско право.

    Не знамо чија права анонимне феминисткиње штите, али је чињеница да је абортус у Србији правно дозвољен.

    А чињеница је и да скрнављењем споменика најнеспорнијој и најсаборнијој савременој српској личности, агресивне боркиње нису помогле ниједној жени у Србији. Већ су саме себи пресудиле својим неделом.

    Покушале су усиљеном екстраваганцијом да унизе и упокојеног српског патријарха Павла.

    Да и њега, који је за живота, миран, благ и доследан до краја, био изнад свих наших подела и унутрашњих ратова — увуку у данашњу септичку јаму, где се одвијају немилосрдне битке острашћених војски.

    ​У каљугу друштвених мрежа окачили су тако „поносно“ и фотографију патријарха Павла са љубичастом кецељом. Да се и о њему и по њему изливају гневне поруке виртуелних киборга који живе и трују на твитерима, фејсбуцима и осталим инстаграмима.

    На срећу, слаби, немоћни и мизерни су ти напади на патријарха Павла, који нас гледа. И са Ташмајданског парка.

    Танки, банални и срамотни су ти покушаји да се запрља и сроза онај ко, иако није више међу нама, још чува суштинску духовну вертикалу земље.

    Не може то све ни на који начин да замути сећање и колективни осећај српског народа према свом вишегодишњем духовном вођи.

    Али, у време кад се губе сви компаси, кад се јавне и интернет полемике претварају у безумно бљување, кад нестају сви културолошки и вредносни стубови, морамо да поручимо:

    „Даље руке од патријарха Павла!“

    ​Он томе не припада. Он не може бити мета ни домаћих ни страних проповедника „људских права“ и њихових опонената. Њега нећете увући у игру.

    Сличним љубичастим кецељама, „инвентивне“ слободарке обукле су и споменике Николи Тесли, Бориславу Пекићу, Јосифу Панчићу, Доситеју Обрадовићу, Јовану Цвијићу.

    Тек да се, уз незаборавног црквеног поглавара, „ударе“ и велики научни, књижевни, просветитељски стубови Србије.

    Нико не сме да остане невин.

    Тагови:
    Патријарх Павле, перформанс, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога