Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Момир БулатовићВолстрит

    Тајна коју Волстрит крије од Америке и остатка свијета

    © Sputnik / Дејан Симић © Fotolia / Oneinchpunch
    1 / 2
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Момир Булатовић
    32043

    Бројеви везани уз америчку економију показују опоравак и наговјештавају нове изворе богатства. Берзе изгледају здраво и маме високим приносима. Све док се не погледа мало пажљивије.

    У кратком периоду, од октобра до децембра 2018. године, ФЕД (конзорцијум америчких приватних банака код којег се америчка влада задужује за новац и тиме штампа доларе) је почео спровођење политике постепеног подизања референтне каматне стопе.

    Готово читаву претходну деценију, под видом извлачења финансијског сектора из кризе неликвидности, Федералне резерве су стварале „јефтини новац“ са каматном стопом близу нуле или у негативном износу. Тај је новац, по изреченој замисли, требало да покрене потрошњу и производњу и означи излазак из економске кризе која је почела у Америци, али се убрзо проширила на читав свијет.

    Умјесто да буде подстицај реалној економији, „јефтини новац“ је постао „паметан новац“, што је израз који означава његову употребу на начин да он, сам по себи, буде средство за зарађивање новог капитала.

    Велике банке и инвестициони фондови су овај, фактички неограничен износ нових долара, почеле да користе у све иновативнијим видовима финансијских шпекулација. У банкарској „индустрији“ је створен привид бесконачног новог богатства, који се исказивао сталним растом вриједности акција корпорација и државних обвезница.

    Вјечита глад за профитом, посебно великих инвеститора/мешетара, на тржиштима је развила трговину такозваним „високоприносним хартијама“. Ради се о вриједносним папирима који нуде добру зараду, а чији је ризик (од евентуалног банкрота) покривен гаранцијама надлежних америчких институција и осигуравајућих друштава.

    Да би обезбиједили купце за ове акције, менаџери продаје и финансијски савјетници вјешто спинују причу о томе да су оне „генерално сигурне“ и да је исплата „гарантована“ у складу са законом и уговорним обавезама.

    Многи Американци су повјеровали, независно од искуства са сломом из 2008. године, и ризикују не би ли дошли до зараде која, тренутно, износи 4,04 одсто на годишњем нивоу. Поређења ради, у другачијем финансијском систему те исте Америке 1985. године оваква зарада је била на нивоу од 26 одсто годишње.

    Али када позајмљивање новца не кошта ништа, онда нема краја све новим и новим задуживањима. Државни дуг, дуговања корпорација и домаћинстава су на рекордно високим нивоима у америчкој историји, а задуживање се наставља, јер не може бити прекинуто.

    То се најбоље види анализом цијена акција америчких компанија. Оне пријете да постану нулта тачка будуће експлозије у финансијском свијету. Мат Пипенберг, аналитичар инвестиционог сајта „Мани морнинг“, који дневно има и до три милиона посјетилаца, упозорава да је створен „појединачно највећи и најтоксичнији корпоративни дуг у америчкој историји“.

    Бројне компаније, да би испуниле своје обавезе, укључујући и исплату дивиденде, морају стално да позајмљују новац. Независно од својих биланса и токова капитала, оне позајмљују и позајмљују, јер другачије не би опстале ни дана на тржишту. Такве компаније Волстрит назива „зомбијима“, алудирајући на тренд у индустрији хорор филмова, који приказује ходајуће мртваце који представљају директну пријетњу живим људима.

    А, колико има таквих „зомби“ корпорација?

    Има их застрашујуће много и има их свуда. Процјењује се да су међу компанијама рангираним „С&П 500“ 14 одсто њих „зомбији“, док је у оквиру корпорација обухваћених „Раселовим индексом 2000“ пуних 20 одсто „зомбија“. Стенли Дракенмилер, инвеститор и директор хеџ фонда, чије је лично богатство објављено у износу од 4,6 милијарди долара, недавно је изјавио: „Ко зна колико је корпоративних компанија-зомбија напољу, јер их бесплатни новац одржава у животу!“

    Зомбији, дакле, живе у филмској индустрији и на америчким берзама. Процјењује се да је тржиште акција у Америци вриједно 7,6 хиљада милијарди долара. Акције са високим ризиком од банкрота фирме на чије име гласе, на том тржишту чине чак 60 одсто, од чега су акције вриједне 2,6 хиљада милијарди долара оцијењене статусом „БББ“, у преводу као безвриједно смеће. У остатку, 1,3 хиљаде милијарди има статус „високоприносних“, а чак 1,2 хиљаде милијарди се третира као „леверагед лоанс“ (кредити са задуживањем), што је еуфемизам за најгоре и најризичније од свих обвезница.

    Свако разуман види да је овакво стање неодрживо, али и схвата шта ће се десити када се сруши овако грандиозна, а лажна грађевина. Зато је једино могуће очекивати да ће Волстрит и ФЕД наставити са скривањем истине. Сакриће је иза нове количине бесплатног новца. Јер повећање каматне стопе од макар једног процентног поена убило би „зомбије“ и срушило берзе. Стога, нека траје док траје. Још једна доза дроге наркоманском овиснику, уз наду да неће бити самоубилачка.

    Као нежељена посљедица ових финансијских бравура, у свијету реалне економије, бројеви су ружни и неповољни за Америку. Преко 52 одсто америчке дјеце живи у домаћинствима која користе неки вид социјалне помоћи. Половина свих америчких радника, током прошле године, зарадила је мање од 30.500 долара. То је свега хиљаду долара више од званичне федерално утврђене границе сиромаштва за петочлану породицу, која износи 29.420 долара годишње. 

    Тагови:
    тајна, Вол Стрит, Америка, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога