Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Снаге безбедности Венецуеле ухапсиле жену током нереда у Каракасу.

    „Струјна агресија“: Спрема ли Америка најдрастичнији корак у Венецуели

    © REUTERS / Ivan Alvarado
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Владимир Судар
    2174

    Једино је сигурно да се криза у Венецуели наставља и да ће бити све дубља и дубља. Непознаница је хоће ли САД сада покренути војну интервенцију после повлачења својих дипломата. А то им је устаљен редослед потеза.

    „Енергетски удар“ у Венецуели веома је опасно средство специјалног рата, али се не зна колико ће бити ефикасно, каже за Спутњик новинар Борислав Лалић, дугогодишњи дописник из Латинске Америке.

    Он подсећа да су се у сличним приликама и у другим државама, где су Американци покушавали да мењају режиме, увек користили „попречни канали“ удара на „неподобну власт“.

    Енергетски колапс у Венецуели десио се протекле недеље услед хаварије на највећој хидроелектрани у тој земљи „Ел Гури“. Национална корпорација за електроенергију инцидент је назвала диверзијом и епизодом енергетског рата против Венецуеле. Председник Николас Мадуро је изјавио да је инцидент последица америчког империјализма, а министар за комуникације и информације Венецуеле Хорхе Родригес саопштио је да је извршен сајбер-напад на станицу.

    Међутим, у случају инцидента у хидроелектрани „Гури“, не може се са сигурношћу рећи да ли је реч о „убаченим елементима“, субверзијама или о ненамерним грешкама, каже Лалић и подсећа да је слична ситуација била и са транспортом хуманитарне помоћи, кад је Венецуела блокирала границе.

    У таквим приликама Американци користе „попречне канале“ да би утицали на унутрашњу ситуацију у земљи, објашњава Лалић и додаје да су очигледно припремили одређени сценарио да оборе Мадура са власти.

    „Гваидо је амерички пројекат, он је амерички студент и он је припремљен за ову ситуацију. У јануару, кад се прогласио за привременог председника Венецуеле, Американци су га признали истог момента и отворили му венецуеланске рачуне. Сад је проблем само докле ће Америка у тим својим притисцима, који се често граниче са субверзијом, ићи. Нисам сигуран да ће се Трамп, у години кад се припрема за реизбор и други мандат, тако лако одлучити да иде на војну интервенцију у Венецуели“, сматра Лалић.

    Подсећамо, амерички државни секретар Мајк Помпео најавио је да ће САД ове недеље повући све своје дипломате из Каракаса и додао да та одлука „одржава погоршање ситуације у Венецуели“.

    Лалић каже да је пракса показала да после повлачења дипломата САД могу уследити и драстичније мере притиска на одређену земљу. Међутим, у Латинској Америци, без обзира на десне режиме у Бразилу, Колумбији и Аргентини, не може данас лако проћи војна интервенција, као што је некад пролазила.

    Оно што је данас сигурно, јесте да се криза наставља и да ће бити све дубља и тежа, а цену ће плаћати венецуелански народ, који је ионако имао велике економске тешкоће, наглашава саговорник Спутњика.

    Са санкцијама које је Америка прогласила и спровела против Венецуеле, те тешкоће и невоље ће бити много веће, јер је Венецуела у великој мери зависила од извоза петролеја, а између 90 и 95 одсто девизног прихода из иностранства је долазило од извоза нафте.

    „Данас је то све блокирано, а венецуеланска Влада колико год да је способна, без тих пара тешко може да решава животне проблеме становништва које је у невољи, суочено са великом инфлацијом и огромним животним тешкоћама. Хоћу да кажем да се невоља у Венецуели наставља“, каже наш саговорник.

    Уго Чавез, Мадуров претходник који је владао Венецуелом десетак година, могао је нешто да предузима јер је имао велики извоз петролеја и зато су његов модел социјализма за 21. век новинари назвали „социјализам на нафту“, а данас Мадуро тим ресурсом може само делимично да располаже.

    Ситуација у Венецуели је и даље неизвесна и највише зависи од тога како ће се понети САД, односно, колико ће у свом сценарију са Гваидом ићи до краја, сматра Лалић.

    Национална скупштина Венецуеле је на захтев Хуана Гваида објавила ванредно стање због искључења струје у већем делу земље. Раније је Гваидо поднео захтев о увођењу ванредног стања у земљи на око 30 дана због прекида у снабдевању струјом, како би добили међународну помоћ за поправку енергетског система.

    Међутим, Лалић истиче да је Венецуела и до сада била у ванредном стању, а то што га је Парламент прогласио, неће битно променити ситуацију. Већина у Парламенту је опозициона и они подржавају Гваида, али извршна и судска власт подржавају Мадура. Врховни суд Венецуеле је признао Мадура и он је пред Врховним судом положио заклетву на венецуелански Устав, подсећа Лалић.

    „Према томе, то што је Парламент изгласао да се уведе ванредно стање само ће отежати ситуацију, али ништа битно неће променити, јер извршна власт то неће признати. Признали они то или не, Венецуела већ месецима, да не кажем годинама, живи у ванредном стању са демонстрацијама, принудама и невољама свакакве врсте“, закључио је Лалић.

    Тагови:
    хидроелектрана, диверзија, ванредно стање, војна интервенција, агресија, струја, Стејт департмент, Хуан Гваидо, Мајк Помпео, Борислав Лалић, Доналд Трамп, Уго Чавез, Николас Мадуро, Венецуела, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога