Слушајте Sputnik
    Заставе ЕУ и Велике Британије испред Биг Бена у Лондону

    Разједињено краљевство: Лондон више не може да буде на добитку

    © REUTERS / Neil Hall
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Владимир Судар
    0 550

    Ситуација у вези са „брегзитом“ све је компликованија како се ближи датум изласка Велике Британије из Европске уније. Парламент те земље у неколико наврата је одбио „договор о изласку“, а посланици су гласали против изласка без договора и за продужење рока за „развод“.

    Лопта је сада у европском дворишту, али без обзира што је излазак Британије било једино питање у којем је у последње време ЕУ двадесетседморка била јединствена, тешко је прогнозирати какав ће бити одговор званичног Брисела.

    Уколико се двадесетседморка усагласи да продужи рок за евентуално (нај)нови(ји) договор до 29. марта, тешко да ће се ишта ново испреговарати за тако кратко време. Ако се рок за наставак преговора продужи за дуже време, поставља се питање (које већ постављају и неки европски лидери) легитимности избора за Европски парламент у мају месецу, на којима неће учествовати потенцијални кандидати из Британије.

    Историчар др Чедомир Антић, који је магистрирао у Великој Британији, подсећа да је гласање о изласку из ЕУ била замисао бившег премијера Дејвида Камерона, који је референдумом покушао да неутралише једну прилично гласну, али и нејаку опозицију унутар своје Конзервативне партије.

    Испоставило се да је то био референдум против ЕУ и британског естаблишмента, „у време велике бриге Европљана због мигрантске кризе“ и разних других проблема на континенту, и народ је гласао тако како је гласао.

    На част је британској демократији што власт није урадила оно што раде разни популисти широм Европе са референдумима, каже Антић и подсећа на судбину Ципрасовог референдума у Грчкој и на исход референдума о промени имена Македоније, где власти нису поштовале вољу народа.

    „То у Британији није прошло. Велики покрет који се окупио око идеје да Врховни суд поништи референдум није успео и то служи на част британској демократији. ’Брегзит‘ у овом тренутку спроводе људи који су били против њега и то је занимљиво“, истиче Антић.

    Било је лако одлучити се за излазак из ЕУ, али је то тешко испреговарати и у томе је невоља. Унија је један сложен систем у којем не можете рачунати да ће неко имати добру вољу према вама ако су споразуми и закони на његовој страни.

    „То су огромни споразуми и велики послови и кад би у овом тренутку била уведена граница, без икаквог споразума између ЕУ и Велике Британије, вероватно би се Британија врло брзо суочила са великим несташицама прехрамбених производа зато што је она у међувремену своју привреду усмеравала ка нечему другом, а рачунала је да јој преко једног бесцаринског простора долази роба која јој је потребна“, објашњава Антић.

    Он сматра да и кад би таква роба била задржавана на царини само онолико колико је најнужније, настао би колапс у Британији, на шта нису рачунали они који су спроводили кампању за „брегзит“.

    „Оно што је најбоље кад је реч о ’брегзиту‘ јесте то што британске елите и британски народ поштују установе, тако да видимо да је у два гласања смањен отпор споразуму који предлаже премијерка Тереза Меј“, каже наш саговорник.

    Она ће у наредном периоду да преговара са странкама у Северној Ирској, којима одговара посебан споразум о царинама и привредним односима, а који би Ирска добила између ЕУ и Велике Британије.

    „Моје уверење је да не говоримо о неком дугом периоду, реч је о неколико недеља, тако да постоји могућност да прође један измењен споразум, али постоји и могућност да ’брегзит‘ буде одлаган у недоглед. Све то ће штетити Британији и не видим излаз из свега овога тако да Британија буде на добитку“, оцењује Антић.

    Антић тврди да не верује да би Британији, уколико дође до дужег одлагања „брегзита“, одговарало да настави преговоре о изласку са новим властима ЕУ, које ће бити формиране после избора за Европски парламент, и подсећа да посланици УКИП-а већ лобирају у Стразбуру да Велика Британија изађе из ЕУ без договора.

    На питање да ли су пренадуване приче о „катаклизми“ која ће наступити у случају евентуалног изласка Британије из ЕУ без договора, Антић одговара да јесу јер не верује да ће се према Британији, која је велика земља и нуклеарна сила, понашати као према бившој Југославији.

    „Британци морају да се одлуче. Иако је ЕУ на потезу, Британија је та која излази и сад се поставља питање за све нас који чекамо улазак у ЕУ — каква је то заједница из које је тако тешко изаћи?“, закључује саговорник Спутњика.

    Тагови:
    Брегзит, Европски парламент, ЕУ, Тереза Меј, Чедомир Антић, Дејвид Камерон, Алексис Ципрас, Југославија, Македонија, Немачка, Грчка, Велика Британија, Француска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога