Слушајте Sputnik
    Мирослав Лазански

    Горе него 2004: Шта би урадио Кфор кад би Албанци напали (видео)

    © Sputnik / Радоје Пантовић
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    1781

    На КиМ се мало шта променило од 17. марта 2004. и погрома над српским становништвом који се на тај дан догодио. Примарна улога Кфора била је да заштити Албанце, а улога међународних снага никада није промењена, нити редефинисана.

    У емисији „На нишану Лазанског“ Милица Ђурђевић Стаменковски, потпредседница и један од оснивача Српског сабора Заветници и Јан Ивануша, потпредседник Словеначке националне странке, говорили су о могућности да се понови мартовски погром Срба на Косову и Метохији из 2004. године и o пасивности НАТО-а, као и о томе шта се променило за 20 година.

    У емисију се телефоном укључио и новинар Живојин Ракочевић, директор Дома културе у Грачаници.

    Ивануша се у Београду нашао као гост Заветника који су, како Ђурђевићева каже, на годишњицу погрома из 2004. организовали међународну конференцију под називом „Косово и Метохија у новој Европи“.

    „Непосредан повод за конференцију је иницијатива коју су покренули италијански парламентарци, политичари и интелектуалци, а који су за кратко време прикупили више хиљада потписа италијанских грађана и предали петицију Влади и Парламенту у Риму, са захтевом да њихово државно руководство преиспита одлуку коју је донело 2008, када је признало такозвано Косово“, објашњава Ђурђевићева.

    Апел да Италија преиспита признање косовске независности јесте, додаје она, нови талас у Европи, а слична ситуација је, према њеним речима, и у Чешкој и Словенији. И у Чешкој су грађани потписивали петицију у којој се захтева да њихова земља повуче признање независности КиМ.

    Конференција је, каже Ђурђевићева, организована са циљем да се покаже да је Србија мост између суверенистичких странака, чија моћ јача широм Европе и Русије.

    Словеначка национална странка је још 2008, када се у словеначком Парламенту гласало о признавању независности Косова, била против тога, наглашава Ивануша.

     „И данас исто мислимо. Добре односе са Србијом имамо већ деценијама и надамо се да ће тако и остати. Постоји нови путоказ, нова смерница за то да се признања Косова пониште, јер су се сада сви ставовима повукли уназад. Шпанија је у међувремену добила проблем са Каталонијом. Јасно је да сада треба бити паметан и одлучан у захтевима за повлачење признања. Видећемо како ће проћи европски избори у мају, али надамо се неким новим идејама и неким новим снагама које би то омогућиле“, сматра Ивануша.

    Може се рећи да се на Косову и Метохији мало тога суштински променило од 17. марта 2004, каже Ракочевић, јер од тада није промењена, нити је јасно дефинисана улога Кфора и НАТО-а.

    „Никада није речено кога би, после свега што смо видели и доживели, они требало да заштите. Они су примарно дошли да помогну Албанцима, да их заштите и на тој матрици, на тој флоскули, може се сада слободно рећи, некој врсти идеологије или концепта, они су остали до дана данашњег и уопште се не може говорити да би они практично у одређеном тренутку могли да употребе силу и да зауставе евентуално насиље над Србима“, каже Ракочевић. 

    Незадовољство код Албанаца данас је веће него 2004, јер је и 1999. и 2004. у вођству косовских Албанаца било више демократског потенцијала, додаје он. Ту се налази перманентна опасност, јер се садашње руководство косовских Албанаца састоји од људи који су производили хаос ранијих година. На том хаосу је данашња албанска политичка елита на КиМ створила своја богатства и међународни утицај.

    Косовски проблем је готово неприметан у словеначким медијима, каже Ивануша.

    „Морам признати да сам данас и јуче упознат са нечим што нисам знао. Нисам знао да је било толико несталих. Када сам видео све те слике (у Спомен-соби косовских жртава), нисам могао да верујем да је тако нешто уопште могуће на подручју Европе. То није нормално. Све те мајке које сам видео… Био сам у шоку“, каже Ивануша, који је заједно са другим учесницима конференције посетио Спомен-собу жртава са КиМ.

    Децембра прошле године Ивануша је био члан делегације, на челу са словеначким министром одбране, која је посетила словеначки контигент на КиМ; 350 словеначких војника распоређено је у Приштини и у Пећи, а један словеначки одред чува и манастир Дечане. Према Иванушиним речима, словеначке војнике добро су примили и Албанци и Срби.

    Војници су обучени, каже Ивануша, једино за раздвајање страна на демонстрацијама, али питање је шта ће се догодити ако неко почне да пуца, каже он.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога