Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Термоелектрана у Симферопољу, Крим

    Укинути санкције, признати Крим! Спрема ли Немачка заокрет према Русији

    © Sputnik / Taras Litvinenko
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    11321
    Пратите нас

    Политичка криза у односима Русије и Европске уније није постала критична препрека за немачке компаније које послују са Русијом, али је чињеница да су западне санкције отежале њихов рад и нанеле им губитке. Због тога, већина немачких компанија и политичара све чешће тражи укидање антируских санкција.

    Шеф владе савезне немачке државе Северна Рајна-Вестфалија Армин Лашет сматра да Запад мора да активно сарађује са Русијом по широком спектру питања. Пре свега, то се односи на енергетску и противтерористичку безбедност.

    Он сматра да однос двеју земаља мора да буде интензивнији и да се разговара о свим спорним питањима. Лашет оцењује да се Москва не може изоловати од цивилизованог света јер је део „заједничког европског дома“. И он није усамљен у таквом ставу. Многи немачки и европски бизнисмени и политичари имају исту тачку гледишта.

    То отвара питање могу ли појединачне иницијативе бизнисмена и парламентараца да утичу на укидање санкција и признање статуса Крима.

    Истраживања показују да се чак 52 одсто анкетираних немачких компанија залаже за постепено укидање економских санкција ЕУ против Русије, а још 43 одсто за њихово хитно укидање. Ове цифре остају релативно непромењене у последњих неколико година.

    Упркос санкцијама, немачке компаније су спремне да инвестирају у Русију и у Крим.

    Заменик председника Савета министара Републике Крим и стални представник Крима при председнику Русије Георгиј Мурадов за Спутњик каже да по питању Крима не дејствује међународно право него „чиста политика“.

    „Пре свега, мења се ситуација и то је чињеница. Као особа која је одговорна за међународну делатност, могу да кажем да смо у протеклих пет година имали на Криму од 100 до 140 страних делегација годишње, а понекад чак и до 150. То је огроман број људи. Наравно, сви они су добровољно посетили Крим и сви су јасно изразили своје гледиште, своју процену ситуације. Они сматрају да је све што се десило исправно, да је поштено и у складу са принципима међународног права. Али ту се меша политика и непријатељи Русије са Запада не желе јачање Русије. Уосталом, треба се сетити да је постојао план који је предвиђао улазак у Севастопољ и стварање америчке или НАТО војне базе тамо, али одједном су чланице НАТО-а изгубиле јако снажну одскочну даску у Црном мору, на Балкану и на Блиском истоку. Наравно, то су земље које Русију виде као конкурента и противника, тако да они то никада неће признати. Али јавност ових земаља је другачије расположена. Ми видимо да европске политичке партије, једва издржавају како би одржале режим санкција, режим неслагања у односу на Крим“, каже Мурадов.

    Он наводи да Крим посећују десетине политичара, веома значајних, као и јавних радника западне Европе и Европе у целости, који кажу да је политика непризнавања Крима, као и санкциона политика коју Запад води – „пут у ћорсокак“.

    „Таква политика ничему не води, само рату, који нико у Европи не жели и ми све то разумемо. Јасно је да Русију не могу угушити. У томе неће ни успети, јер се Русија показала као моћна држава, у сваком случају, па и у војно-политичком смислу. У економском смислу, чак су и наши западни партнери признају да постоји позитиван ефекат за Русију од тих санкција. Русија је почела да подиже сопствене ресурсе. Не заборавимо да смо ми самодовољна, моћна земља. Ми имамо природне ресурсе, пољопривредне могућности, почели смо да обезбеђујемо све ресурсе што се тиче хране и све друге неопходне компоненте за економски развој. И, генерално, нашој економији је све то ишло у корист. У политичком плану то не иде у корист, зато што тензије и конфротација остају. У УН све више држава не подржава кијевску и америчку линију осуде Русије, референдума, непризнавање Крима као неодвојивог дела Руске Федерације, јер они схватају да је апсолутно бесмислено кренути даље у том правцу. Зато мислим да се међународна ситуација око Крима, око политике санкција према Русији и блокаде Крима, мења набоље“.

    После присаједињења Крима Русији и увођења санкција забележен је одлив немачких инвеститора из Русије, али је тај тренд убрзо прекинут. У првих девет месеци 2016. године, према подацима Бундесбанке, обим директних инвестиција немачких компанија у Руску Федерацију износио је више од две милијарде евра, што је премашило цифре за целу 2015. годину.

    Прошле године, улагања немачких компанија у Русију порасла су за 26 одсто и достигла су рекордни ниво од 2,4 милијарде долара, а обим међусобне трговине порастао је за 19 одсто на 59,6 милијарди долара.

    Данас у Русији ради око 4,7 хиљада немачких компанија, које запошљавају око 270 хиљада људи.

    Најуспешније међу њима су одавно схватиле да најпрофитабилнија пословна стратегија није само испорука робе преко границе, већ и улагање у стварање капацитета и локализацију производње у Русији.

    Тако је прошле године постало познато да немачки концерн БМВ планира да изгради фабрику на подручју индустријског парка „Храброво“ у Калињинградској области. Укупна инвестиција се процењује на неколико стотина милиона евра.

    Избор Немаца није случајан, с обзиром да је „Храброво“ посебна економска зона, што значи да су првих неколико година инвеститори ослобођени пореза на добит, имовину и земљиште.

    Конкурент БМВ-а, компанија „Мерцедес“, покренула је изградњу сопственог предузећа у московском индустријском парку „Јесипово“ још раније, у јуну 2017. године, уложивши око 300 милиона евра у пројекат. Након свечаног отварања почетком априла, фабрика ће запослити више од хиљаду људи.

    Истраживања показују да скоро 80 одсто немачких фирми сматра да немачка влада треба отворено да критикује америчке санкције и да помогне немачким компанијама и њеним представницима да не трпе штету због њих и пословања у Русији.

    Бизнис кругови упозоравају да постоји опасност да постану таоци треће стране и да би због тога могли да изгубе милионе долара.

     

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога