Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Присталице останка Велике Британије у ЕУ са лутком Терезе Меј на протесту Народ гласа у Лондону, 23. марта 2019.

    Хаос у Британији као грађански рат — договор до дана де раван чуду

    © REUTERS / Henry Nicholls
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Владимир Судар
    3500

    „Уставна и политичка криза је врло озбиљна и дубока и Велика Британија се од овога неће дуго опоравити. Проблем је што Британија функционише на поверењу у институције и нема писаног Устава и они уопште не умеју да се носе са оваквим ситуацијама. Народ је страшно фрустриран, а породице су посвађане као у Црној Гори“, каже Синиша Љепојевић.

    Гласање британских посланика којим су одлучили да преузму од Владе контролу над дневним редом у Парламенту, показује пре свега да је Велика Британија у озбиљној уставној и политичкој кризи, каже за Спутњик Синиша Љепојевић, дугогодишњи дописник Танјуга из Лондона.

    Британски посланици су гласали да преузму од Владе контролу над дневним редом у Парламенту, како би од среде могли да одрже низ гласања о алтернативним опцијама за „брегзит“. Како наводи Би-Би-Си, реч је о потезу без преседана, чији је циљ да се пронађе већина за било коју опцију за „брегзит“.

    Велика Британија нема писани Устав, него се он темељи на правној пракси и поверењу, односно, „не постоје писана правила шта би требало да се уради, него то одређују правно искуство и правни и политички преседани“, подсећа саговорник Спутњика.

    Међутим, ово што је Парламент изгласао, то правно уопште не обавезује Владу. Премијерка Тереза Меј је дозволила такозвано индикативно гласање, што је у ствари гласање које ствара одређени притисак на Владу и њене политичке противнике у случају „брегзита“, објашњава Љепојевић.

    „То јесте индикатор расположења посланика, али правно, председник Владе, у овом случају Тереза Меј, није уопште у обавези да то поштује. Постоји ту и улога спикера, председника Доњег дома, човека који селектује дневни ред и који може да одреди шта ће бити, а шта неће на дневном реду. Спикер је рекао да неће дозволити трећи пут гласање за план Терезе Меј. Иако се стално спомиње то треће гласање, спикер је рекао да га неће ставити на гласање — и неће га бити. То је закон из 17. века и до сада је само осам пута био употребљен. Према томе, створен је један велики хаос који сведочи о дубини не само политичке, него и уставне кризе“, каже Љепојевић.

    Правно гледајући, реч је о тзв. индикативном гласању, које не обавезује Владу и председница Владе има право да потпуно игнорише то гласање, наглашава Љепојевић и додаје да гласање у Парламенту неће произвести никакве правне последице у Великој Британији.

    Реч је о индикативном гласању које се раније звало слободним и примењује се у случајевима кад партија ослободи своје посланике да гласају како хоће, па је нереално говорити о преседану.

    „Та гласања су индикатор односа међу посланицима и то све није неочекивано, јер је 75 одсто посланика овог Парламента гласало за останак у ЕУ. Излазак из ЕУ изгласао је народ. Овде је само преседан настао пре две и по године, кад је суд донео одлуку да о свему треба да одлучује Парламент. То је био преседан, јер по правилу референдум показује расположење јавности, а Влада има обавезу да изврши то расположење, а не Парламент. Међутим, ту је била једна велика игра пре две и по године и Врховни суд је донео одлуку да ипак Парламент треба да се изјасни о свим плановима британске Владе“, подсећа наш саговорник.

    Преседан у правној пракси Велике Британије, односно у прецедентном праву, могу бити само они случајеви који постају правна пракса, наглашава Љепојевић.

    Кад је реч о финишу „брегзита“, утисак је да се сада покушава купити време, јер 29. март пада у петак, а не постоји договорен и прихваћен споразум о излазу Британије из Европске уније. Закон о изласку из Британије из ЕУ је још на снази и има наговештаја да би вечерас могла почети расправа о амандманима на тај Закон.

    Како ствари стоје данас, има много индикатора да ће Британија ипак изаћи без договора из ЕУ. Наравно, требало би имати на уму да је раније договорено да „неуређени брегзит“ не значи и прекид трговинских преговора.

    „Предвиђено је да трговински преговори Велике Британије са ЕУ трају до 31. децембра 2020, а вероватно ће трајати и дуже. Према томе, створена је ситуација у којој је све то што се дешава, на неки начин, грађански и политички рат унутар Британије, а да се ’брегзит‘ само користи као повод за то. Али кажем поново, иако је тешко предвидети, мени личи да ће највероватнији исход свега овога бити да Британија формално излази, али без договора“, каже наш саговорник.

    Како сада стоје ствари, постизање било каквог договора у Доњем дому британског парламента до петка било би равно чуду, сматра Љепојевић.

    По британском Закону о изласку из ЕУ, петак, 29. март је рок за постизање договора о изласку, а ЕУ је рекла да ако не буде договора до тог датума, кад Закон аутоматски ступа на снагу, да ће им дати рок до 12. априла да се организују, подсећа Љепојевић.

    Уколико би и био прихваћен споразум, онда би Уједињеном Краљевству био дат рок до 22. маја за додатне договоре, јер 23. маја почињу избори за Европски парламент, на којима није предвиђено да Британија учествује.

    „Уставна и политичка криза је врло озбиљна и дубока и Британија се од овога неће дуго опоравити. Проблем је што Британија функционише на поверењу у институције и нема писаног Устава и они уопште не умеју да се носе са оваквим ситуацијама. Народ је страшно фрустриран, а породице су посвађане као у Црној Гори“, закључио је Љепојевић.

    Тагови:
    брегзит, ЕУ, Синиша Љепојевић, Тереза Меј, Велика Британија, Црна Гора
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога