Слушајте Sputnik
    Седамдесет година НАТО пакта обележава се у Вашингтону

    Нове тензије: НАТО у жељи да завлада светом — пробудио Русију (видео)

    © AP Photo / Cliff Owen
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Наташа Милосављевић
    21054

    У Вашингтону се обележава 70. годишњица оснивања НАТО-а, а велики јубилеј Алијансе „пада“ баш у тренутку у ком се тај савез суочава с оштрим критикама лидера највеће и најутицајније земље-чланице — Сједињених Држава.

    У овонедељном издању емисије „Свет са Спутњиком“ тема је била НАТО годишњица, а гости су били професор Божидар Форца, генерал у пензији, др Слободан Јанковић са Института за међународну политику и привреду и политиколог Александар Павић.

    У светлу чињенице да су званичници земаља НАТО скупа у Вашингтону почели навођењем читавог спектра „руских претњи“, питали смо их: да ли је борба против Русије заправо једина сврха постојања НАТО-а?

    Уз подсећање да су у време пада Берлинског зида два процеса текла паралелно — први, дезинтеграциони, који је подразумевао распад Варшавског уговора и СССР-а, и други, интеграциони, који је значио формирање ЕУ и проширење НАТО-а, генерал Форца каже да је, према његовом мишљењу, Алијанса у суштини опстала захваљујући „панамерикани“ — америчкој стратегији за владање светом.

    „Американцима је НАТО био преко потребан да не би морали сами да дисциплинују остатак планете, уводећи своју хегемонију. НАТО је полако, од деведесетих, ’гутао‘ некадашњу тампон-зону земаља Источне Европе, примао је у своје редове бивше совјетске државе… Москва је у то време била свесна шта се у ствари дешава, али је била заузета својим проблемима — Чеченијом и унутрашњим политичким питањима. У последњој деценији прошлог века Русија је чак ушла у Партнерство за мир и свима је било јасно да настоји да се не сукобљава са Западом и Американцима. Међутим, 1999. када је, како неки кажу, НАТО ’тренирао владање светом на нама‘, е то је тренутак у којем се све променило“, каже Божидар Форца.

    У данашње време, додаје наш саговорник, САД за сваки регион света имају тзв. „пресек стања“ — од тога каква је тамо општа ситуација, преко тога шта тамо (лоше) раде Русија и Кина, до тога како ће Вашингтон то успети да неутралише.

    „Русија је сада безбедносни проблем број један за САД, а самим тим и за НАТО. Од 78 тачака НАТО декларације са самита из Брисела прошле године, 30 одсто се односи на Русију! Данашњи НАТО је, у суштини, продужена рука Америке, јер Америка не може сама да постигне то што је замислила“, објашњава Форца.

    Александар Павић додаје да је НАТО-у потребна претња да би опстао и да су управо са тим циљем лидери Алијансе буквално „изумели“ Русију.

    „За НАТО и да нема Руса, требало би их измислити! Али ја сам убеђен да се не би ништа од овога десило тако да није било деведесетих и Југославије. То је довело до тога да се Русија пробуди. Али онда је наједном постала највећа претња за НАТО, као и за већи део западног света. Занимљиво је да што се више Алијанса ближи руским границама, то више труби о некаквој ’руској претњи‘. Све то је, по мом мишљењу, теза за наивне, али оно што је ту веома опасно, јесте нуклеарни арсенал. И наравно, ту су сада нове тензије, оне које је требало да нестану с крајем Хладног рата“, каже Павић.

    Наш саговорник додаје да је војно-индустријски комплекс на Западу након распада СССР-а морао да потражи нове „змајеве“ против којих ће се борити, како би оправдао своје постојање.

    „Почело је деведесетих, с наводним пројектом ’велике Србије‘; прешло се на бомбардовање, које је пробудило Русију и сада су, временом, Руси и Кинези постали главна безбедносна, односно глобална претња. НАТО је, фактички, сâм произвео све претње против којих се данас наводно бори“, закључује Александар Павић.

    Упитан у којој мери понашање Доналда Трампа према Алијанси, а пре свега према њеним европским чланицама, нарушава односе унутар тог савеза, Слободан Јанковић каже да НАТО већ дуже време трпи неслагања и проблеме, да никада није био нарочито јединствен, али да је у својој историји, у принципу, једино имао релативно складне унутрашње односе 1999. године, у време кад је бомбардована СР Југославија.

    „Од тад је Алијанса ангажована на послу ’држања на окупу‘ америчких вазала, партнера — како их они називају, како би постојала нека врста контроле од стране елите у Вашингтону и једним делом у Лондону. Дакле, ако и постоје унутрашњи проблем у Алијанси данас, то није нужно неки велики показатељ стварног стања“, сматра Јанковић.

    Генерал Форца додаје да Трампу, у суштини, није потребна снажна Европска унија, већ снажан НАТО.

    „Америка ће све урадити да опстане Алијанса, а не Унија. У тај наводно одбрамбени савез, који се раширио у све друге сфере, Европљани дају 41 милијарду долара годишње, а планира се да до 2024. године то буде 100 милијарди. Чак и земље у окружењу имају то у својој војној стратегији.“

    Павић додаје да однос Трампа и НАТО-а од почетка јесте сложен, али да је тзв. „дубока држава“ успела да председника, у последњих годину дана, неким веома паметним потезима спречи да Сједињене Државе „извуче“ из Алијансе. У томе је, како каже, изгледа пресудна била истрага о наводном „руском мешању“ у америчке изборе.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога