Слушајте Sputnik
    Демонстранти против Асанжовог хапшења

    Десет милијарди долара за главу Џулијана Асанжа (видео)

    © AP Photo / Matt Dunham
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Никола Врзић
    3473

    Џулијан Асанж је слободан човек и може да напусти Амбасаду Еквадора кад год хоће. Одлука је на њему, уверавао је уз благи осмех британски шеф дипломатије Џереми Хант 5. априла. Шест дана касније, овог четвртка, у Амбасаду је ушла лондонска полиција, слободном човеку Асанжу ставила лисице на руке, и одвела га право у затвор.

    Оснивач „Викиликса“ провео је у Амбасади Еквадора скоро 7 година, након што је 2012. тамо потражио — и добио — азил услед бојазни да ће бити изручен Сједињеним Америчким Државама. У међувремену се, 2017. године, власт у Еквадору променила, Асанжу је пре годину дана забрањен приступ интернету, а тиме и комуникација са спољним светом, и, најзад, као што је „Викиликс“ и упозорио, даљи азил му је ускраћен, па је британска полиција добила прилику да га ухапси.

    Моментално је, истог дана, и проглашен кривим и прети му казна од годину дана затвора јер се није појавио пред лондонским судом због оптужбе за силовање у Шведској — иако је од те оптужбе надлежно тужилаштво у тој земљи одустало.

    Али претња с којом је Асанж суочен много је озбиљнија. Коначно је, наиме, и то озваничено пред лондонским судом: Америка заиста тражи његово изручење, и зато је и ухапшен. Оптужница која је до четвртка била тајна, запечаћена, тврди да је помагао Челси Менинг у покушају хаковања шифре за приступ мрежи са поверљивим подацима америчке владе. Процес изручења Асанжа Америци требало би да започне 12. јуна.

    Хоће ли Асанж бити изручен? Постоје ли још неке оптужнице против њега које су и даље запечаћене, или ће тек бити подигнуте? Зашто је Еквадор одлучио да му ускрати азил, и шта нам све ово говори о слободи говора и мисли на „демократском“ Западу?

    О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили новинари Љиљана Смајловић и Слободан Рељић.

    Међу новинарима на Западу постоје две врсте ставова у вези са Асанжовим хапшењем. С једне стране, карактеристичан је пример Клеменса Вергина, спољнополитичког уредника у немачком „Велту“: „Крајње је време да Џулијан Асанж буде изведен пред суд. Нема разлога да он има другачији третман од осталих који су осумњичени за кривична дела“. С друге стране, Џон Пилџер оцењује: „Ово варварство је злочин против најосновније, природне правде. Ово је упозорење свим новинарима“. А слично ће и Глен Гринвалд, који је светску славу стекао објављујући документа Едварда Сноудена: „Оптужница против Асанжа представља смртну претњу слободи медија, не само у САД већ и широм света“.

    Истичући да је „огорчена злостављањем Џулијана Асанжа“, Љиљана Смајловић напомиње да је „Асанж новинар, и нападнут је као новинар. Истовремено, оптужница која је против њега подигнута у САД представља криминализацију новинарства уопште, јер се за кривично дело проглашава нешто што је део нормалног новинарског рада — а то је заштита извора информација“.

    „Исто што је урадио Џулијан Асанж, ради и ’Њујорк тајмс‘, а ипак је поздравио његово хапшење“, додаје „Спутњикова“ саговорница.

    Имајући у виду да „Викиликс“ никада није објавио ништа што је нетачно, поставља се питање — шта је основни грех његовог оснивача? Да ли је Асанж, заправо, „крив“ баш зато што је свету обелоданио истину?

    „Читав његов грех састоји се управо у томе што је свету саопштио истину“, уверен је Слободан Рељић. „Искључиво због тога се он сада суочава са овим ’либералним‘ системом апсолутне контроле, који је свој кредибилитет подигао тако што је социјалистички систем прогласио за тоталитарни. Али садашњи систем показује се као много тоталитарнији, што су и разоткрили случајеви Џулијана Асанжа и Едварда Сноудена“.

    Иако је промена власти у Еквадору 2017. године наговестила да би Асанжов статус могао да буде промењен, остаје нејасно зашто се то догодило баш сада. С тим у вези, пажњу привлачи податак да је крајем фебруара ове године Међународни монетарни фонд одобрио Еквадору зајам од преко 10 милијарди долара, а, ето ироније, управо је „Викиликс“ још 2008. објавио документ Пентагона под називом „Финансијски инструмент националне моћи и неконвенционални амерички рат“, који описује како САД већ деценијама користе ММФ и Светску банку као своје „неконвенционално оружје“.

    „Некада су то покушавали да прикривају, али данас је у међународним односима оваква врста трговине — 10 милијарди долара за Асанжову главу — потпуно очигледна“, коментарише Слободан Рељић.

    Каква судбина прети Џулијану Асанжу ако и када по овој цени буде изручен Сједињеним Државама? Оптужба која је обелодањена овог четвртка, за покушај хаковања компјутерске шифре за приступ мрежи са поверљивим подацима америчке владе, доноси максималну затворску казну од пет година.

    Међутим, упозорава Љиљана Смајловић: „У случају да буде изручен Америци, не би ме изненадило да га тамо сачека и нека нова оптужница, која би била подигнута када се он нађе у САД, тобоже због некаквих нових сазнања“.

    Да таква могућност нипошто није лишена основа, уосталом, сведоче и термини који се користе у тексту отпечаћене оптужнице, као што је „завера“, „озбиљна штета националној безбедности“, „наношење непоправљиве штете Сједињеним Америчким Државама“ а у „корист страних држава“, што код многих изазива сумњу да ће Асанж бити оптужен и за шпијунажу против САД, уз запрећену затворску казну која би могла да буде вишедеценијска.

    Али није овим случајем угрожен само Џулијан Асанж, већ је опасност и далеко већа, закључује Љиљана Смајловић: „Ово јесте страховито обесхрабривање свих будућих ’звиждача‘, ово је и озбиљно упозорење новинарима да се не упуштају у овакву врсту подухвата као Асанж, јер им се поручује да могу да заврше у затвору само зато што су објавили званичне податке и документе. То је оно што је стварно застрашујуће“.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога