Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Мирослав Лазански

    Четири светска потреса — у исто време (видео)

    © Sputnik / Дејан Симић
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    0 151

    Шри Ланка, Украјина, Алжир и Судан, четири су актуелне тачке света. О њима су у емисији „На нишану Лазанског“ говорили Милан Мишић, дугогодишњи дописник листа „Политика“ из Индије, Драган Бисенић, новинар и амбасадор Србије у Египту од 2011. до 2017. године и Слободан Самарџија, новинар „Политике“ и дописник овог листа из Русије.

    Бомбашки напади у Шри Ланки изазвали су глобално изненађење, каже Мишић, али их не доводи у везу са етничким конфликтом између Синхалеза и Тамила који је трајао од 1984. до 2009, када су војно потучени побуњени Тамилски тигрови, чија је интенција била оснивање независне државе на северу острва. Од тада је тај проблем скинут са дневног реда, каже Мишић.

    „Према свим до овог момента доступним подацима, реч је о исламском терору. После извесног оклевања директно је оптужена једна локална исламска дружина, чије име није битно, јер се до сада није појављивала. Оно што је сасвим очигледно, то је да је акција врло добро организована и координирана — истовремене експлозије исламских камиказа на неколико места, подједнако на источној и на западној обали; циљ су биле хришћанске цркве и хотели у којима одседају западњаци“, каже Мишић.

    Према вестима, руководство Шри Ланке је упозорено да овако нешто може да се догоди, додаје он. Међутим, очигледно упозорења нису узета за озбиљно. Непознате су везе те исламске организације са ДАЕШ-ом, али и са већ заборављеном Ал Каидом, која је присутна у Јужној Азији, каже Мишић.

    „Ово је доказ да је исламски тероризам врло активан и да може да удари на местима где се не очекује. Ово је, пре свега, велики ударац за туризам Шри Ланке, који је био у великом успону. Свакако ће бити потребно дуже време да се ситуација смири и да се открију починиоци и види са ким су били повезани. Треба имати у виду, када се помињу бомбаши-самоубице, да је то нешто што је патентирано на Шри Ланки. То су прво патентирали Тамилски тигрови. Међу жртвама је био и индијски премијер Раџив Ганди“, објашњава Мишић.

    У Алжиру је, према речима Драгана Бисенића, дошло до смене генерација, јер је бивши председник Абделазиз Бутефлика последњи у низу припадника генерације из алжирског рата за независност који је био на власти.

    Бисенић напомиње да у овој земљи није било немира у последњих 25 година, након окончања грађанског рата. Сада су узроци немира, према његовим речима, економске природе, јер је економска криза услед пада цена нафте захватила Алжир.

    „Бутефлика је стар и није више здравствено у могућности да врши власт. И тај пети мандат који је хтео, био је превише за његове блиске сараднике. Они који су били у Алжиру, знају да је Бутефлика имао веома лимитиране активности, да није лако говорио… Али, био је неки фактор стабилности. Међутим, сада се равнотежа снага променила, појавили су се нови људи и, на крају крајева, његово смењивање подстицали су локални богаташи, олигарси“, објашњава Бисенић ситуацију у Алжиру, уз напомену да је недавно ухапшено пет алжирских милијардера.

    Судан је, према Бисенићевим речима, занимљив случај, јер је доскорашњи судански председник Омар ал Башир током свог мандата, који је трајао од 1989, изводио невероватне геополитичке акробације.

    „Он је дуго био највернији савезник Ирана, а пре тога је био, када је извео Исламску револуцију, домаћин Бин Ладену. А он је имао огроман пројекат, ауто-пут од Картума до Порт Судана и тај ауто-пут је он наследио од нас, од ’Партизанског пута‘“, каже Бисенић.

    Судан је, додаје Бисенић, који је за време дипломатске службе у Египту био и амбасадор у Судану, земља са дугом демократском традицијом, у односу на неке друге државе Северне Африке. Премијер кога је Башир свргнуо са власти пре 30 година, још је активан у суданској политици и, према Бисенићевој процени, ова земља креће у транзицију од војне диктатуре ка цивилној влади.

    Са друге стране, може се рећи да иза либијског генерала Хафтара, чије се трупе налазе надомак престонице Триполија, стоји Египат. Исток Либије и запад Египта су насељени истом групом племена, објашњава Бисенић, тако да граница практично не значи ништа. Друго, исток Либије, Киренаика, једно време је била део Египта, каже он.

    „Те везе су и даље снажне. Такође, Египат нипошто не жели да му се Муслиманска браћа из Либије инсталирају ни близу границе, јер у том случају су могући разни сценарији. Један сценарио је, рецимо, шверц нафте, наоружања, аутомобила, герилаца, људи између Либије и Газе, што Египат нипошто не жели да дозволи. И други правац је продор корз Белу пустињу ка унутрашњости Египта, Каиру и другим већим градовима“, каже Бисенић.

    Застој у Хафтаровом освајању Триполија Бисенић објашњава менталитетом либијских племена која, како каже, нису ратничка. Хафтар је већ неколико пута преговорима добијао оно што је могао да освоји и силом, а на југу је изгубио једно налазиште нафте на исти начин.

    Украјински избори су донели релативно изненађење, оцена је Слободана Самарџије поводом победе Владимира Зеленског над досадашњим украјинским председником Петром Порошенком, јер су процене биле да би, уколико он буде бољи од Порошенка за десетак одсто, досадашњи председник узео гласове осталих кандидата. Победу Зеленског Самарџија тумачи разочарењем Украјинаца Порошенком.

    „Украјинци ништа нису добили за време Порошенка. Баш ништа. А много тога су изгубили. Мајдан можда није толико био промашај, колико је било неиспуњавање нада које је тај Мајдан донео“, оцењује Самарџија.

    Најбољи приказ стања у Украјини, према његовим речима, можда је дао бивши председник Леонид Кучма, који је недавно изјавио да не би волео да се нађе у кожи било кога ко победи на изборима. Очигледно, нико у Украјини нема идеју како да се земља извуче из кризе и врати у нормалу, каже Самарџија.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога