Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    65110
    Пратите нас

    У Медитеран су ових дана упловила два америчка носача авиона — „Абрахам Линколн“ и „Џон Стенис“. Овај први је обишао амерички амбасадор у Москви Џон Хантсман, који је поручио да присуство тих бродова треба да покаже Русији да она мора да прекине своју, како је рекао, дестабилизујућу активност у целом свету, ако жели боље односе са Вашингтоном.

    „Сваки од ових носача авиона је 100.000 тона међународне дипломатије“, додао је Хантсман.

    Реагујући на недипломатску изјаву Хантсмана, заменик шефа руске дипломатије Сергеј Рјабков изразио је наду да се, како каже, америчка мегафонска дипломатија неће претворити у мегатонску, јер у том случају неће бити победника.

    Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова посаветовала је дотле америчком амбасадору да „учи историју“. Русија се кроз историју више пута суочавала с претњама и у пракси доказивала њихову неодрживост, рекла је Захарова уз оцену да је језик претњи и санкција у последње време постао визиткарта Стејт департмента.

    Амерички носач „Абрахам Линколн“ снимљен у близини Гибралтарског мореуза
    © REUTERS / Courtesy Jason Waite/U.S. Navy
    Амерички носач „Абрахам Линколн“ снимљен у близини Гибралтарског мореуза

    Изјава Хантсмена није изненађење ни за пензионисаног генерала Владимира Богатирјова из Националне асоцијације удружења резервних официра.

    „Демонстрантивна изјава овог америчког дипломате још једном показује да су Сједињене Државе кренуле путем заоштравања ситуације у свету, поткопавања међународних споразума и раста тензија у различитим регионима, а све примењујући како дипломатске методе, тако и силу“, упозорава Богатирјов.

    Војни експерт Александар Жилин из Центра за проучавање проблема националне безбедности сматра да улазак два америчка носача авиона у Медитеран, што се последњи пут десило 2016. године, треба схватити озбиљно, али у шали примећује:

    Сто хиљада тона дипломатије
    © Sputnik / Виталиј Подвицки
    Сто хиљада тона дипломатије

    „С обзиром да је Русија направила оружје које зову ’убица носача авиона‘, метални отпад нам није на одмет, затребаће у привреди. А ако ћемо право, ситуација није безазлена. Улазак америчких носача авиона у Средоземно море је скретање пажње и говори о томе да се на Блиском истоку развија веома опасна ситуација, пре свега везана за Иран.“

    Према мишљењу Владимира Богатирјова, Иран није једина главобоља за Сједињене Државе у овом делу света, јер је за њих „болна тачка“ целокупни Медитеран. Он наводи и нимало једноставне односе САД и Турске, као и сиријску и либијску кризу.

    „Сетимо се и недавне изјаве америчких званичника о могућем пребацивању нуклеарног оружја на територију Грчке. На јужном крилу НАТО-а, не тако далеко од Русије, форсирају се противракетни системи који се лако трансформишу у офанзивне. Све то заједно представља отворену уцену упућену европским савезницима и Русији“, сматра војни експерт.

    Кад се подвуче црта, каже Богатирјов, нема дилеме шта је коначни циљ присуства америчких носача авиона у Медитерану и Хантсманових изјава о дипломатији мереној тонама.

    „Смисао је крајње једноставан: они који дестабилизују ситуацију у свету — а то су Сједињене Државе и њихова дипломатија, спољна политика и акције њихових оружаних снага — покушавају да свале одговорност за своје поступке на Русију, која предузима све могуће и потребне напоре да реши сиријску кризу, блискоисточне проблеме у целини и проблеме Северне Африке“, закључује саговорник Спутњика.

    Јасно је, ипак, да Москва не седи скрштених руку и да предузима одговарајуће мере. Како каже бивши командант Северне флоте адмирал Вјачеслав Попов, америчка флота у Медитерану неће ни на који начин приморати Русију да промени спољну политику. Амерички носачи авиона су под будним оком руских нуклеарних подморница — где год да постоји било каква претња, руске подморнице стижу с адекватним наоружањем, упозорио је Попов.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога