Слушајте Sputnik
    Присталице Мадура на митингу у Каракасу

    Амерички план „у поверењу“: Све спремно за одлучујућу акцију у Каракасу

    © Sputnik / Eva Marie Uskategi
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    1366
    Пратите нас

    У Венецуели је покушан државни удар, поред аеродрома у Каракасу употребљен је сузавац, а министар одбране је изјавио да војска те земље остаје верна влади председника Николаса Мадура. Ово није последњи очајнички покушај Гваида да отме власт на улици, каже за Спутњик некадашњи дипломата Душан Васић.

    Лидер опозиције Хуан Гваидо, позвао је војску да му се прикључи у „окончању узурпације власти“, а пре две недеље најавио да ће 1. маја кренути у одлучујућу фазу операције за скидање с власти председника те земље Николаса Мадура.

    Биће то његов седми покушај да подигне народ на ноге и покуша да свргне легално изабраног председника. Дугогодишњи дипломата у земљама Латинске Америке Душан Васић за Спутњик објашњава да лидер опозиције није случајно изабрао баш први 1. мај за ту операцију. То је велики празник рада, Венецуела га обележава на начин како се некада славио и код нас.

    „Слави се традиционалним изласком на улице од ране зоре, породичним окупљањима без великих парада, али са слављем које држава помаже и организује, јер они себе сматрају земљом која је окренута народу. Тако ће се и овог 1. маја десити велико славље, а Гваидо покушава да се умеша у тај део народа, да подигне своју заставу и каже, ево, ови што су изашли на улице 1. маја, они су са мном, ајде да идемо према Палати Мирафлорес, да би преузели власт“, каже он. 

    Ове покушаје Васић назива очајничким и подсећа да је Гваидо, када је сам себе прогласио за председника, обећао Американцима да ће у врло кратком року подићи народ на ноге и донети неки резултат. Донет је и низ правних аката, а најважнија је Резолуција о транзицији власти, која би сада Гваиду могла да дође главе, каже Васић.

    „У том документу пише да ће у року од 90 дана власт бити преузета, да ће у том периоду Гваидо вршити функцију привременог председника који има задатак да у истом интервалу организује изборе. Међутим, истек тих 90 дана се приближава, Мадуро је и даље на власти, Гваидо није успео ни једном мобилизацијом да га помери, а камоли да га збаци са власти“, подсећа Васић.

    Он додаје да поред притисака САД, Гваида муче и други проблеми, почео је да трпи велике критике унутар опозиције због своје неспособности, али и због искључивог ослањања на САД. Замерке на његов ради ставила су и двојица учесника на ранијим председничким изборима. Каже да је и Америка увидела да за овај посао није изабрала правог човека и да зато ради на плану војне интервенције у Венецуели.

    Васић за Спутњик открива да је 10. априла у Центру за стратешке студије у Вашингтону одржан састанак групе од петнаестак „људи од поверења“. Био је ту први човек јужне команде америчке војске, двојица колумбијских генерала, присуствовало и неколико венецуеланских дисидената који су давно пребегли у САД, каже наш саговорник, који располаже целим списком индикативних имена која су присуствовала састанку.

    „Један од њих је Рожен Норијега који је са Елиотом Абрамсом учествовао у покушају обарања власти у Никарагви. Били су ту и представници још неколико латиноамеричких земаља. Они су на том састанку разматрали последице могуће војне интервенције у Венецуели. Дакле, тај план је већ детаљно напредовао“, открива Васић.

    Додаје да је доказ да план постоји и чињеница да је парламент Холандије пре 10 дана одржао хитну седницу, да је Сенат усвојио одлуку да се не дозволи да територија острва Курасао, које је врло близу Венецуеле у Карипском мору, а у холандском је поседу, буде јадна од три кључне тачке у америчком плану за насилни улазак хуманитарне помоћи у Венецуелу.

    „Кад су Холанђани видели да се прави план да се војно упадне у Венецуелу тим путем, одмах су издали наредбу да неће ни по коју цену дозволити да се то острво користи за напад. Амерички план јесте на столу, али с друге стране, сви покушаји САД да придобије савезнике у том делу света за војну интервенцију до сада нису дали никакав резултат. Потпуни фијаско је доживела та њихова идеја о војном уласку“, оцењује Васић.

    Присталице председника Венецуеле Николаса Мадура на митингу у Каракасу
    © Sputnik / Карлос Эррера

    После најаве Гваидове коначне офанзиве на Мадура, Венецуела је изашла из Организације америчких држава, тај дан Мадуро је прогласио празником, а САД су одговориле већ сутрадан, увођењем ембарга на венецуеланску нафту.

    Васић подсећа да упоредо с овом, траје још једна борба са Сједињеним Државама, латиноамерички часопис „Ориноко трибјун“ обимним истраживањем је утврдио да се о Венецуели дневно објави 3600 лажних вести.

    „Чак су и фотографије превремено рођене деце која су остављена у корпе за веш у Хондурасу, пласиране као догађај из Венецуеле која је у хаосу. Та земља јесте у кризи, али ситуација је далеко од оне каква се кроз западне медије представља“, закључује Душан Васић у разговору за Спутњик.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Слично:

    САД увеле санкције шефу дипломатије Венецуеле
    Русија: Након Венецуеле, САД планирају обојене револуције на Куби и у Никарагви
    Паника због „мртвог коња“: Америка повлачи потез против Русије без преседана
    Тагови:
    свргавање, покушај, државни удар, 1.мај, војна интервенција, позив, парада, опозиција, војска, Оружане снаге Венецуеле, Хуан Гваидо, Душан Васић, Николас Мадуро, Холандија, Венецуела, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога