Слушајте Sputnik
    Ангела Меркел и Емануел Макрон на берлинском самиту о Западном Балкану

    Промашај моћних европских играча: Имају ли адут против Срба за „свој драгуљ у круни“

    © AFP 2019 / Odd ANDERSEN
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2440
    Пратите нас

    Одјеци састанка у Берлину, вести о промени граница на Балкану, као и француска стратегија за земље бивше Југославије, теме су о којима смо у емисију радио Спутњика „Oд четвртка до четвртка“ разговарали са бившим амбасадором у Немачкој и у Аустрији Милорадом Божиновићем.

    Неформални састанак лидера земаља Западног Балкана у Берлину, чији су домаћини били немачка канцеларка Ангела Меркел и председник Француске Емануел Макрон, а Европску унију представљала висока представница Федерика Могерини, завршен је како је то и најавила Меркелова — без доношења одлука и конкретних закључака, док су председници Србије и Косова Александар Вучић и Хашим Тачи најавили нови састанак — 1. или 2. јула у Паризу, с циљем да се пронађе решење за наставак дијалога о нормализацији односа Београда и Приштине.

    Амбасадор Милорад Божиновић каже да су Француска и Немачка озбиљне државе, али да је састанак у Белину био дипломатски промашај. Састанак је, према његовом мишљењу, дипломатски проблематично припреман, јер се сви велики сусрети иза којих стоје највиши државници спремају дуго и никада се не одржавају ако већ унапред немају готов резултат. Додатно је отежало ситуацију и то што канцеларка и француски председник нису реаговали на објективно екстремне ставове приштинске делегације.

    „Најмање незадовољна може бити Србија, јер је председник Александар Вучић поновио оно што је свима познато, али лопта није у нашем дворишту. Остаје да се види да ли Француска и Немачка имају неке адуте које чувају за неку повољнију прилику“, рекао је Божиновић.

    Анализирајући западну штампу, наш саговорник каже да се и тамо питају зашто је тај састанак одржан, јер ако најбитнији европски званичници нису имали храбрости да лупе шаком о сто, што се није догодило, онда је најава новог сусрета за два месеца у Паризу недовољан закључак. „Уместо да овај балкански случај буде драгуљ у круни владавине Ангеле Меркел, може се окренути у непотребан неуспех“, каже овај дипломата.

    Из дугогодишњег искуства Божиновић закључује да је Србија већ у Берлину била под великим притиском, јер је тамо била сама али нас охрабрује изјава председника Александра Вучића који је рекао да су многе државе биле коректне. Овај дипломата каже да је створено очекивање да је Србија та која нешто треба да уради не би ли се састанак деблокирао, а да се истовремено толерише једна ирационална ствар као што су таксе. Пребацивање разговора из Брисела у Берлин па потом и у Париз је, према мишљењу Божиновића, показатељ да је Европска унија била неуспешна и да њен утицај објективно слаби на рачун јаких лидера њених чланица. 

    „Суштина је ипак да је проблем Косова заморио Европску унију, а у међувремену су се појавили за њих много већи изазови. Немачка и Француска су један добар тандем, али њихове политике нису компатибилне. Емануел Макрон уочи нових избора у ЕП тражи нове идеје и излаз из кризе у неком европском духу, а пре два месеца је чак дао и концепт нове ЕУ који је Немачка доста хладно одбацила. Занимљиво је што њихов подељен став о решењу проблема Косова нико у Берлину није коментарисао“, рекао је Милован Божиновић.

    Он сматра да су све чешће изјаве Хашима Тачија о томе да не жели Републику Српску на северу Косова добро прихваћене на Западу, а да Републику Српску узима као архетип нечег што није добро и против чега се он бори. „Приштински званичници се понашају као размажени инфантилци, тако се не води политика осим ако неко не жели да врши притисак на Србију. Заправо, не постоји ниједан једини разлог да Приштина не испуни Бриселски споразум, а сви знамо да постоје одређене државе које имају и разлога и начина да их то натерају да учине. Зашто то не чине после дуги низ година, ја не знам, али је то веома погрешно“, рекао је Божиновић.

    Коментаришући стратегију за Западни Балкан коју је представио француски председник, Божиновић је нагласио да Макрон ћели да учини његову политику свежијом и динамичнијојм и да је врати у свет из којег се повукла због сопствених проблема. Њему смета превелики утицај Немачке на овим просторима, а многи ће рећи и Русије, а од недавно и Кине, тако да је ово политичко поље поново у жижи интересовања. „Макрона не могу да схватим озбиљно, политика тражи више конзистенције него што ју је он показао, а да би се његове идеје спровеле и сама његова држава мора да буде у много бољој општој кондицији него што је Француска. То је покушај да се задовољи сујета једне велике државе“, каже овај бивши амбасадор.

    Божиновић оцењује да ће Француска тешко преузети штафету најутицајније земље на Балкану и поред тога што немачка канцеларка Ангела Меркел одлази са те позиције после три мандата. Спољна политика те земље се готово никада не мења, а са највероватније новом канцеларком Анегрет Крамп-Каренбауер ће та политика бити само снажније конзервативна обележја, закључује Божиновић.

     

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога