Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Оклопна возила хамви америчких оружаних снага

    Нису се баш „претргли“ — Американци дају 250 милиона долара Украјини за наоружање

    © AFP 2019 / SERGEI SUPINSKY
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    1039

    Амерички Конгрес је утврдио нацрт закона којим се предвиђа да се Украјини наредне године исплати 250 милиона долара за потребе безбедности, од чега ће 50 милиона бити намењено искључиво за набавку смртоносног оружја одбрамбеног карактера.

    Поред тога, у документу, који пре него што га председник потпише, треба да прође гласање у Представничком дому САД и у Сенату, наводи се да ће средства бити коришћена и за реализацију програма попут обуке војника, испоруке војне технике и муниције, али и за логистику и обавештајне послове.

    Уколико овај закон буде прихваћен, биће отежани ионако тешки односи између Русије и Украјине, а Јуриј Швиткин, заменик председника комитета руске Државне думе за одбрану, изјавио је да тај износ „веома забрињава“ и да сви војни издаци носе са собом „агресивност према другим државама“. Он је нагласио да би Кијев требало да мисли о мирном решавању ситуације у Донбасу, а не о наоружавању.

    Руски политиколози сматрају да би у овој ситуацији требало поставити питање: Зашто уопште Конгрес доноси такве одлуке и о каквом се побољшању односа између Москве и Вашингтона може разговарати, ако Американци настављају своју милитаристичку политику?

    „Америчка елита доживљава Украјину као упориште против Русије. И сасвим је природно да новац који редовно додељује Пентагон, укључујући и за смртоносно оружје, само доприноси јачању тог упоришта. Добро нам је познато да су инструкторске мисије из Пентагона и из НАТО-а тамо стално присутне, да постоји информативни центар у Лавову, који је, по мом мишљењу, заправо један од извора сајбер-тероризма, који редовно ради на територији Русије и, што је необично, на територији Пољске. То је уједно и обавештајни центар“, каже за Спутњик руски експерт Максим Жаров.

    Жаров додаје да Украјина није америчко упориште само против Русије, већ и против малих, нових земаља ЕУ, које такође треба држати „на узди“.

    „Према томе, наоружавање које је било за време Порошенкове власти мислим да ће се наставити и када на чело земље стане Зеленски. Овде се ништа неће променити“, сматра Жаров.

    Политиколог Ростислав Ишенко каже да је то „занемарљив износ“, мањи од вредности једног савременог тенка.

    „Отприлике, то је једна трећина или једна четвртина или чак једна шестина вредности савременог авиона. Треба се сетити да су 2014. и 2015. године САД издвојилe 600 милиона долара. То јест, смањење се више него удвостручило, а то се догодило зато што су Сједињене Државе и саме свесне да се тај новац издваја у празно.“ 

    Ишенко додаје да без обзира на то САД не престају у потпуности да финансирају наоружавање Украјине и да су та средства предвиђена буџетом.

    „Друго, САД на речима подржавају Украјину. У Америци се води борба између демократа и републиканаца… Украјина је пројекат демократа и ако Трамп прекине финансирање, одмах ће га оптужити да жртвује америчке интересе због својих завера са Русијом.“

    На питање колико је опасно ово наоружавање Украјине и до чега то може довести, Ишенко понавља да је реч о веома малој суми.

    „Украјина није богата земља. Украјински војни буџет износи око пет милијарди долара, а 250 милиона долара, колико су издвојили Американци, јесте двадесети део украјинског војног буџета. Рекао бих да је то чисто ’политички новац‘ и да се Американци воде принципом: ’Ми не можемо ништа да не дамо, зато нешто дајемо.‘ То није додатна претња за Русију, судећи по динамици. Напротив, то показује да су САД дубоко разочаране у Украјину“, сматра Ишенко.

    Вашингтон већ неколико година наоружава Украјину. У почетку су Американци давали лажна обећања да неће испоручивати смртоносно оружје. Међутим, убрзо је постало познато да САД достављају снајперске пушке, противтенковске ракете „Џавелин“ и да активно пренаоружавају украјинску војску. 

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога