Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Манастир Морача

    Црна Гора спрема отимачину црквене имовине невиђену у модерној Европи

    © Sputnik / Александар Милачић
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Небојша Поповић
    3458

    Влада Црне Горе представила је Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, који, по многим тумачењима, суштински представља фронтални напад на Митрополију црногорско-приморску Српске православне цркве.

    Главна тачка спорења, по свему судећи, биће интенција црногорских власти да све вјерске објекте који су наводно били имовина Црне Горе прије 1918. године укњижи као државно власништво.

    У саопштењу за јавност Светог архијерејског сабора СПЦ истиче се да се „тим нацртом закона специјално и намјерно дискриминишу епархије црногорско-приморска и будимљанско-никшићка, а предвиђа се чак и отимање светих храмова и њихово проглашавање за власништво државе“ Црне Горе, што представља директно мијешање у унутрашње црквене послове, те да посриједи имамо покушаје насилног одузимања светињâ у корист канонски и реално непостојеће „Црногорске православне цркве“, као и пријетње да ће бити срушене поједине богомоље (црква на планини Румији и крстионица на Превлаци).

    Са друге стране, у влади Црне Горе сматрају да је у питању законски текст „од историјског значаја“:

    „Након обнове независности и након пуне међународне афирмације Црне Горе кроз чланство у евроатлантској породици западних демократија, наша дужност је да до краја утемељимо културни и грађански идентитет наше државе“, казао је премијер Душко Марковић, додавши да је овај закон „завршни корак на историјском путу културне еманципације Црне Горе“.

    Коментаришући за Спутњик ову одлуку црногорске владе, координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске протојереј-ставрофор Велибор Џомић нема дилему да су предложена решења најава отимачине црквене имовине каква, како је рекао, није виђена у савременој Европи од бољшевичке револуције до данас.

    Отац Велибор истиче да се и након првог површног читања види да је нови Предлог закона макар за 30 одсто гори од нацрта закона из 2015, те подсјећа да је и на нацрт закона из 2015. године било више од 5.000 примједби на које нико никада из Владе или надлежног министарства није одговорио.

    „Као што је нацрт закона био изненађење за друштвену јавност 2015. године, тако исто је овај предлог закона једно велико врло ружно изненађење за друштвену јавност у 2019. години. Отишли су толико далеко, немојте се изненадити, кад би тај монструм од предлога ступио на снагу, да поставе пореског инспектора поред Ћивота Светог Василија Острошког да уписује ко је дао какав прилог и да то броје и пребрајају. То је нешто што не постоји ни у једној цивилизованој држави у свијету“, изричит је Џомић.

    Он се осврнуо и на интенцију црногорских власти да ће убудуће вјерске заједнице бити приморане саме да доказују да су на основу важећих прописа постале власник одређене имовине, како би избјегле отимање и подржављење те исте имовине.

    „Одвајкада се зна да код нас који баштинимо све вриједности римске правне традиције, у имовинским споровима увијек доказује онај који нешто тврди. Не, овдје се дешава супротно. Онај који не тврди и против кога се тврди треба да доказује, а не онај који тврди. Конкретно мислим на имовинска и својинска права над сакралним објектима. Ово ће бити први пут у модерној државности да једна држава, као секуларна, исказује амбицију да постане власник, држалац и корисник сакралних објеката“, примјећује отац Џомић.

    Он за Спутњик додаје да је одмах на почетку и сам увидио да нови предлог закона није усаглашен са међународно-правним актима, смјерницама ОЕБСА-а и Савјета Европе, али и са бројним пресудама Европског суда у Стразбуру.

    „Питање начина остваривања и заштите слободе увјерења које је сад прикачено у наслову закона јесте питање коме у закону уопште није посвећена пажња. То је и даље један акт који није усаглашен са номотехничким правилима из Секретаријата за законодавство у Црној Гори. То мени више личи, нека ми не буде замјерено, на један идеолошко-партијско-политички памфлет него на један озбиљан предлог закона и питам се шта је овдје писац хтио да каже. Да ли да објави један својеврстан прогон цркава и вјерских заједница и да грађанима пошаље поруку да није добро да припадају црквама и вјерским заједницама или је у питању нешто друго. Шта год да је — није добро“, сматра Џомић.

    На крају разговора за Спутњик, отац Џомић закључује да је и посебно проблематично то што је са највишег мјеста извршне власти саопштено да се овим законом заправо жели створити нова реалност у, како је речено, завршетку формирања националног и грађанског идентитета Црне Горе.

    „Дакле, добили смо са врло релевантне адресе признање да није у питању уважавање друштвене реалности него се, напротив, радикалним, државним методама, жели мијењати вјерска слика Црне Горе и то је нешто што јако забрињава. Са своје стране, као Правни савјет Митрополије, ми ћемо учинити све да аргументовано докажемо цивилизацијску и логичку неодрживост предложених рјешења, да водимо један аргументован дијалог и са домаћим и са међународним адресама, као и са стручном јавношћу“.

    „У сваком случају, наглашавам, Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница у Црној Гори својим садржајем, својим материјално-правним и процесно-правним одредбама није добра вијест за Црну Гору“, јасан је отац Велибор.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога