Провокације би могле да се интензивирају у периоду око 5. и 12. јуна, када Приштина „прави фешту“ поводом „ослобођења“ и када им долазе Клинтонови и Весли Кларк, каже Човић који сматра да Србија више треба да примени „мере за одвраћање“, слично као што Американци пошаљу носач авиона за Иран и кажу да га шаљу „у функцији мира и одвраћања“.
Милован Дрецун, гостујући у емисији „Спутњик интервју“, скреће пажњу на то да је Приштина овом акцијом послала поруку Београду да не жели дијалог ни помирење.
„Председник Србије и Влада су из Скупштине послали снажну поруку Албанцима и међународној заједници да ми желимо да се разговори наставе, да желимо да се косметски проблем решава на миран начин и да се створе услови за историјско помирење Срба и Албанаца. И добили смо одговор: на ту нашу поруку мира, они су одговорили бруталном акцијом, при чему су лансирали разне дезинформације и покушавали да приморају народ да се повуче, уз сву причу да је издаја у Београду“, упозорава Дрецун, који поруку Приштине тумачи и као намеру да се доврши етничко чишћење.
Он такође указује на необично понашање Кфора, јер је, наводи, мађарски контингент кренуо да заустави акцију косовске полиције, али га је команда вратила у базу. Притом, подсећа он, Кфор има мандат и обавезу да заштити српски народ.
По тумачењу Дрецуна, два момента додатно отежавају ситуацију: један је што постоји одлучност Запада да притисцима натера Србију да призна самопроглашену независност Косова, а други је што Приштина — опет уз подршку западних ментора —покушава да једностраним потезима и противправним деловањем успостави тзв. нову реалност у којој ће Албанцима све бити дозвољено.
„Они нас навикавају на ту нову реалност у којој је битно само да се Србија примора да призна самопроглашену независност Косова или ће уследити нове акције. Желим да искористим прилику да поручим Тачију и свима у међународној заједници да веома озбиљно и без икакве дилеме схвате поруке које им је ових дана послао државни врх Србије: ако Албанци покушају да направе нови погром над српским народом, ми то нећемо дозволити, без обзира на то што се НАТО налази на КиМ“, истакао је председник Одбора за КиМ.
Човић упозорава да ће Албанци покушати да кроз причу о борби против криминала и корупције узнемиравају српску националну заједницу с намером да наставе етничко чишћење, истичући да Србија треба да буде спремна и на „најгору варијанту“, неке нове инцидентне ситуације, али додаје да су прошла времена када би неко бомбардовао Србију.
Уз оцену да је капацитет Србије за реаговање на КиМ у кризним ситуацијама значајно ограничен, Дрецун каже да наша власт ипак има могућности да што директно, што индиректно утиче на процесе.
„Директан утицај остварујемо преко српског народа и зато је веома битно да се одржи јединство српског народа. С друге стране, Србија врши снажне дипломатске активности према пријатељским земљама као што су Русија, Кина и друге, али и према земљама које имају утицаја на Приштину и имају своје контингенте у саставу Кфора и које могу да утичу на понашање Албанаца и без чије прећутне сагласности овакве акције каква је била ова не би биле могуће“, објашњава наш саговорник.
Такође, према његовом мишљењу, Србија има могућност да пошаље „превентивно упозорење“ на основу сада већ ојачаних сопствених одбрамбених капацитета.
„Није једноставно одлучити се за употребу тих капацитета. Подизање нивоа борбене готовости треба да буде довољно упозорење да Албанци не наставе са ескалацијом“, наводи Дрецун и понавља упозорење Тачију да се „не крије иза НАТО-а“.
„Неће га ни НАТО ни нико заштитити ако покуша да направи нови погром над српским народом. Мој став је био да пошаљемо упозорење и НАТО-у да у случају да они не могу да заштите српски народ не помишљају да дођу у сукоб са нама. Нису више исте околности“, каже он.
Човић сматра да би поводом последњег инцидента требало да реагује и генерални секретар УН, с обзиром на напад на руског службеника Унмика. Дрецун се слаже да је тиме бачена рукавица Светској организацији, а додаје да би требало да реагује и Русија јер је пребијен њен држављанин.
То је веома озбиљан инцидент који би могао да охрабри на даље нападе на Унмик и у том смислу би требало подстаћи неку акцију“, наглашава Дрецун.
