Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Човек фотографише знак Фејсбука на Фејсбуковој Ф 8 развојној конференцији у Сан Хозеу, САД, 30. април 2019.

    Пажљиво лајкујте: Америчка контрола друштвених мрежа — обест суперсиле

    © REUTERS / Stephen Lam
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Владимир Судар
    7695

    Одлука Стејт департмента да тражи од скоро свих подносилаца захтева за добијање америчке визе да предају своја корисничка имена на друштвеним мрежама, старе имејл адресе и бројеве телефона, представља кршење људских права, посебно права на приватност тих људи, оценио је за Спутњик режисер Станко Црнобрња.

    Ова нова правила односе се на скоро све подносиоце захтева за добијање имигрантске и неимигрантске визе, а од њих су изузети једино подносиоци захтева за одређене типове дипломатских и службених виза.

    „Национална безбедност је наш приоритет када одлучујемо о захтевима за визу и сваки потенцијални путник и имигрант у САД пролази детаљну безбедносну проверу“, наводи се у саопштењу Стејт департмента.

    „Америка само ради оно што жели да ради — и то је то. Каква људска права, о чему ми причамо? Они уопште не признају међународне судове, међународни правни поредак и излишно је причати о људским правима кад је Америка у питању“, каже Црнобрња.

    САД не признају ниједан међународни систем и ниједан амерички војник не сме бити приведен ни на који суд, подсећа саговорник Спутњика.

    „Реч је о суперсили у једној фази декаденције, која никог живог не уважава и ето, тако — може им се. Евидентан је тај процес једне ревизије отворености Америке и ревизионизма према једном затвореном америчком друштву које је постојало пре Првог светског рата, где их, фактички, не занима остатак света“, истиче Црнобрња.

    А то се показује, додаје он, трговинским ратовима и санкцијама које САД уводе државама широм света које им нису по вољи, што показује да је реч о „обести једне велике силе“.

    САД су показале да их не занимају никаква људска права, а контрола друштвених мрежа, имејлова и бројева телефона подносилаца захтева за визу само је још један у низу потеза ка изолационистичкој политици због које је Трамп и изабран за председника, да би је спровео.

    А уколико би нека од држава увела реципрочне мере америчким грађанима, верује Црнобрња, највероватније би је администрација САД оптужила за кршење људских права.

    И то је једна лицемерна политика која уопште не представља изненађење, јер постоји већ више од пола века и у континуитету се развија, а како примећује наш саговорник, „у комплету“ је подржава и Велика Британија.

    „То само треба добро схватати и анализирати у циљу сопствене заштите и заштите интереса грађана који желе да посете Америку из било ког разлога. Они би требало да врло добро знају шта посећују. То је једна нова, друга Америка“, наглашава Црнобрња.

    Он додаје да Американци отворено говоре да желе да смање број људи који долазе у Америку, што покушавају да постигну разним методама, а једна од њих је и контрола друштвених мрежа, имејлова и бројева телефона тражилаца виза.

    Потези америчке администрације који крше људска прва туђих држављана су, закључује Црнобрња, део једне озбиљне, агресивне политике коју САД спроводе у континуитету већ дуги низ година.

    Подсећамо, раније су корисничка имена на друштвеним мрежама, старе имејл адресе и бројеви телефона искључиво тражени од подносилаца захтева за визу, за које је утврђено да морају да прођу додатну проверу, као што су особе које су путовале у области под контролом терористичких организација.

    Како наводи АП, процењује се да је годишње било око 65.000 подносилаца захтева за визу, који су потпадали под ту категорију, а сад се очекује да ће ова промена утицати на око 15 милиона странаца који подносе захтеве за добијање визе за улазак у САД сваке године.

    Тагови:
    приватност, трговински рат, виза, имејл, контрола, људска права, санкције, друштвене мреже, Фејсбук, Стејт департмент, Станко Црнобрња, Доналд Трамп, Велика Британија, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога