Widgets Magazine
Слушајте Sputnik

    Ако препустимо север Косова следећа је централна Србија (видео)

    © Sputnik / Дејан Симић
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    3764

    Упркос настојањима Запада, Косово остаје терористичка квазидржава, творевина базирана на наркодоларима којом влада иста мафија која је деведесетих година финансирала ОВК и врх тих паравојних снага с рукама до лаката у крви.

    Међутим, све то не смета ни бившем америчком председнику Билу Клинтону ни његовој државној секретарки Медлин Олбрајтовој да дођу у Приштину и направе бурлеску.

    Тако професор Факултета политичких наука Слободан Самарџић види обележавање 20 година уласка НАТО трупа на Космет уприличено у Приштини уз присуство кључних актера агресије Алијансе на СР Југославију. 

    Поруке које су ове недеље послате из Приштине, констатује он, подсећају да су амерички званичници велики реалисти, а тако су и водили политику, ослањајући се на силу.

    „Независност Косова је последица силе и насиља, али они због тога немају никакав проблем — остварили су свој циљ. Била им је потребна држава када је САД требало да докажу своју надмоћ, а била им је потребна и добра стационарна територија ближе Истоку како би успоставили свој НАТО лагер и он се и налази у Бондстилу. С друге стране, радили су то и зарад личних интереса: Олбрајтова и Кларк засновали су ту своје приватне послове, имају своје акције било да су у питању рудници или електропривреда, тако да су ојачали свој лични и породични конто“, наводи Самарџић у емисији Свет са Спутњиком.

    Он, међутим, истиче да косовско питање, иако се и Приштина и њени западни спонзори труде да ствари прикажу друкчије, није завршена ствар, а сматра да Србија у овом тренутку има јаке карте у рукама да не пристане на услове које јој намећу

    „Док год Србија не потпише ништа није завршено. Нема потписа који каже — ми признајемо да је Косово ваше, ја се одричем тапије на мој стан. Ако неко држи туђи стан не значи да он није лопов. А док год имаш тапију има и шанси да једног дана вратиш ту својину“, објашњава професор Самарџић.

    Поред правног основа, други важан фактор је, како истиче, што је на међународној сцени све већи број оних који такав приступ подржавају, неупоредиво већи него пре 20 година.

    Душан Илић, истраживач у Институту за европске студије, као још један адут Србије види север Космета, који је врста „геостратешког контраклина који ми имамо као свој улог у односу на албански клин према Србима“.

    „Притом, север Косова је много лакше бранити него, рецимо, Републику Српску, а са треће стране ми више немамо куд. Ако препустимо север Косова следећа на реду је централна Србија“, упозорава Илић.

    Он сматра да САД, као главни спонзор косметских Албанаца, имају разлога да буду незадовољне на другим фронтовима — у Венецуели, Ирану, Северној Кореји, а како тренутно немају озбиљнијих успеха, покушавају да заокруже неке своје пројекте, између осталог и пројекат тзв. косовске независности, и поентирају на њима. У том контексту треба посматрати и манифестацију „славља и савезништва“ у Приштини.

    Професор Самарџић додаје да Косово, чак и кад нелегално уводи таксе Србији, кршећи правила и Цефте и Споразума о стабилизацији и придруживању, који има са Бриселом, остаје чедо САД и оне ће га неговати, макар било и неваљало.

    „Не могу себи да ускоче у уста и кажу — направили смо монструма. Ту постоји збрка између приказивања слике која се слика ведрим бојама, стварности која је ужасно тамна и подземне борбе с другим актерима. Разлика од пре 20 година је што су неки други дошли на сцену и у току је озбиљно такмичење које треба да покаже ко ће надаље владати светом. Ту је Косово мала картица у тој игри и помоћни адут“, наглашава наш саговорник.

    Оцењујући могућност остваривања неког продора на предстојећем самиту у Паризу, за који председник Александар Вучић истиче да није сигуран хоће ли уопште бити одржан, Душан Илић каже да је могуће да ће Приштина укинути, ублажити ил суспендовати таксе које се виде као кључна препрека за наставак дијалога, али сматра да би то било само тактичко и привремено решење.

    Такође тврди да самостално иступање Немачке и Француске треба узети с резервом, напомињући да не треба имати превеликих илузија ни по питању самог капацитета ЕУ, која није успела да обезбеди примену Бриселских споразума, али ни њених водећих чланица.

    „Француска и Немачка се свакако више питају од Летоније и Словеније, али у овим најважнијим геополитичким проблемима превагу односе англосаксонске силе и у том погледу треба имати резерву“, каже Илић и додаје да Србија свакако треба да иде на преговоре.

    Према његовом мишљењу, то је ствар тактике.

    „Предупредили бисмо и то да Србију сматрају кривцем, а то што је ЕУ показала да нема капацитет да натера другу страну да спроведе договорено отвара простор да и ми вратимо ствари уназад.“

    Коментаришући упозорење на могућност новог упада косовске полиције на Север и могућег заузимања Трепче, које је шеф дипломатије Ивица Дачић изрекао на седници Савета безбедности УН, професор Самарџић истиче да је Трепча јако важна, а подсећа да су Албанци на силу приватизовали бар 30-40 великих предузећа на КиМ, на пример термоелектране Обилић А и Б, „Фероникл“...

    „Трепча јесте стратешки важна и потенцијално богата. Наравно, Албанци не би знали шта са Трепчом да раде, осим да је продају. Сасвим могуће да већ имају купца. Ту је реч о заштити важног привредног објекта, али и о заштити простора. Ако се припрема нова акција косовске полиције онда она може да иде и на физичку окупацију Трепче. Ми смо ту незаштићени“, напомиње Самарџић.

    Он додаје да би Кфор био у обавези да спречи ту акцију ако буде покушана насилним средствима, јер они генерално морају да чувају мир. У том контексту подсећа на један детаљ из погром из 2004. године.

    „Управо је амерички контингент у Кфору зауставио дивљање Албанаца који су све палили. То се десило пошто су били обавештени из Београда да ако имају проблем са покретањем Кфора да му може помоћи тадашња југословенска војска. То порука им је предата у ноћи између 17. и 18. марта у два-три сата. После 15 минута они су направили продор у Чаглавици и зауставили разарање. То је пример да они могу да реагују ако наиђу на проблем“, закључује Самарџић.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога