Widgets Magazine
Слушајте Sputnik

    Поход модерних колонизатора: Једна рука им је испружена, а у другој држе бич санкција

    © AP Photo / Andrew Harnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    1236

    Цела политика се не да дефинисати из економије, али ако се не прате токови новца, онда се сигурно ништа не може разумети и у том распону треба тражити и одговор на питање — да ли су лидери земаља постали својеврсни економски менаџери.

    Економија је, каже правник и публициста Бранко Павловић, срж онога чиме се политика бави.

    „Тако је откад је капитализам победио и захтевао да има државу која ће на једној страни штитити капиталисте и њихове колоније, а онда и њихове интересе у инвестиционим активностима, а да спречава такве исте инвестиционе активности других на њиховој територији“, објашњава Павловић.

    Он скреће пажњу да су део таквог понашања и уцене, па, како каже, неки политичари се једном руком баве промовисањем интереса компанија својих земаља, а другом сеју санкције свуда и на сваком месту ако им се учини да то може да користи њиховим економских интересима.

    На питање да ли се правац нечије спољне политике може наслутити из економских споразума које склапа, рецимо, на основу чињенице да је прва посета Доналда Трампа по избору за председника била у Саудијској Арабији, када је склопио споразуме вредне преко 400 милијарди долара — Павловић каже да многи фактори утичу на спољну политику, али економија је свакако битан костур.

    Модерни колонизатори

    Павловић наглашава да треба правити разлику између земаља које су, према његовој формулацији, модерна врста колонизатора и које често условљавају своје економске односе, од других које то не чине и труде се да економска сарадња буде обострано корисна.

    „Наше улице с искуствима које имамо са Западом и капиталом који долази под тим утицајем су једносмерне — они освајају наше тржиште. Сви велики иза којих стоје компаније доћи ће наравно ако могу да обезбеде нерегуларно добре услове за своје компаније, ако могу да обезбеде монополске услове и енормне профите“, каже Павловић у емисији „Спутњик интервју“.

    Према речима Стевице Деђанског, председника Центра за развој међународне сарадње, кључна разлика између политичара и само привредника јесте да овај први зна шта су национални интереси — политичар мора да брине и о економији, али и о нацији.

    Економска политика Србије

    Деђански такође сматра да политика прави услове да би економија функционисала. Тако се економски ефекти високих државних посета, рецимо, када у Србију долазе руски председник Владимир Путин, или недавно француски лидер Емануел Макрон, осећају током више година, а саме посете државника, чије земље имају моћне компаније, припремају се темељно .

    Као пример наводи да ће ефекат посете Макрона бити изградња метроа, док је са Русијом акценат на енергетској сарадњи. По његовом мишљењу, за склапање важних економских споразума значајни су и лични односи, као што је рецимо однос председника Александра Вучића и кинеског председника Си Ђинпинга или Вучића и руског председника.

    Став је наше државе да води мултивекторску политику, а и економска диверсификација је дефинитивно боља за нас јер имамо више играча на тржишту, истиче Деђански.

    Што се тиче уцена, тачно је, каже, да свако брани своје интересе, али на примеру Србије може се рећи да су за неке ствари за које нас условљавају криве те земље, али за неке смо и сами криви, рецимо, што нисмо умели довољно да искористимо Споразум о бесцаринској трговини са Русијом, јер нисмо имали довољно тога да јој понудимо за извоз.

    Кад политичари наносе штету економији

    Бранко Павловић напомиње да постоје и ситуације у којима политичари на врху штете својим економијама пратећи потпуно промашене политике и наводи пример Немачке и Ангеле Меркел која, како каже, тврдоглавим праћењем санкција према Русији штети немачким интересима.

    „Политичари неки пут нису само ледоломци за своје економије, него могу и да им наштете ако промаше историјски правац“, констатује наш саговорник.

    Пример је и бугарско руководство које је, како подсећа Павловић, могло да има гасовод „Јужни ток“ директно из Русије, а сад мора да моли Турску за крак гасовода „Турски ток“ и још да плаћа транзит за гас.

    На питање могу ли се ставити у контекст економских уцена и приштинске таксе, саговорници Спутњика оцењују да је реч о чисто политичкој уцени.

    „Ту је искоришћен економски механизам и недостатак у ЦЕФТА споразуму који нема разрађен механизам заштите да би се спровело нешто сасвим друго, а што и Макрон предвиђа у својим оптимистичним ставовима. Наиме, дубока држава у Америци не може да дозволи да Трамп дође до било каквог позитивног решења за косовско питање пре избора 2020. године“, указује Павловић.

    Према речима Деђанског, Приштина покушава да врши притисак путем такси, али се не сналази у ситуацији у којој први пут Србија није крива за нешто, а шансу за слично понашање имаће до, како је уверен, победе Трампа, када ће се истопити и дубока држава.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога