Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Србија, избори

    Откривамо: Које мере Цесид предлаже власти и опозицији пред следеће изборе

    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2245
    Пратите нас

    Састанак представника власти и опозиције и даље је главна политичка тема у Србији иако се све стране држе завета ћутања. Један од учесника, извршни директор Центра за слободне изборе и демократију Бојан Клачар каже за Спутњик да је на састанку представио виђење Цесида о тренутној ситуацији у вези са изборним процесом, правилима и изборним законима.

    Као организација која се бави посматрањем избора, Цесид је изнео свој суд о кључним изазовима и проблемима, а према Клачарoвим речима, постоји велики простор за унапређење изборног процеса, и то на неколико нивоа.

    На првом нивоу, могуће је унапредити и одређене изборне законе, будући да већина, а посебно онај главни – Закон о избору народних посланика – готово да није мењан откад је усвојен, пре скоро 20 година.

    „Неки други закони јесу промењени и донели су неке ствари које су побољшале изборне услове, попут Закона о финансирању политичких активности, али постоји потреба да се и у оквиру тог закона интервенише како би се неке ствари унапредиле. Овај први ниво није нешто што је реално да се уради до следећих избора, и то би могло да буде предмет неких разговора након формирања следеће владе, будући да су то ипак системске промене и не могу да буду предмет тако брзог решавања“, каже Клачар.

    Шта ће урадити са РИК-ом

    Други ниво промена које би могле да се остваре односи се на рад институција. Цесидова позиција је и да статус Републичке изборне комисије (РИК), али и рад бирачких одбора може да буде „унапређен на више нивоа“.

    Клачар додаје да би требало да се подигну капацитети бирачких одбора, односно да се направе сталне и континуиране едукације.

    Лидери опозиционих странака потписали Предлог Заједничких услова опозиције за спровођење слободних и поштених избора.
    Лидери опозиционих странака потписали Предлог Заједничких услова опозиције за спровођење слободних и поштених избора.

    Такође, могао би се променити статус РИК-а, што би била дугорочна мера, а кад је реч о краткорочним мерама које се односе на РИК, требало би да се унапреде оне процедуре које могу да произведу ефекте у кратком периоду.

    Једна од њих била би да се учине транспарентним резултати током изборне вечери, као и записници са седница РИК-а, или да Министарство за државну управу, као орган који води бирачки списак, омогући увид на бирачком месту оних података који не би угрозили заштиту података о личности, истиче Клачар.

    Без РЕМ-а нема…

    Такође, могуће је унапредити рад Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), превасходно да би почео да спроводи систематски и континуирани мониторинг медија, „не због тога што је то препорука Цесида, него зато што кад имамо мониторинг можемо да сагледамо колики је и какав био приступ различитих изборних учесника различитим медијима“.

    „Ми другог механизма да видимо да ли је било неког медијски нерегуларног понашања не можемо да имамо уколико не постоји систематски мониторинг. Не може Цесид или било која друга организација никада да уради толико свеобухватан мониторинг који би дао одговор на ово питање. Не само да не може него и не треба“, истиче Клачар.

    Александар Вучић на предизборном митингу СНС-а у селу Рудна Глава код Мајданпека.
    © Tanjug / Раде Прелић
    Александар Вучић на предизборном митингу СНС-а у селу Рудна Глава код Мајданпека.

    Трећи ниво мера су одређене процедуралне или техничке промене у подзаконским актима које би могле да се реализују за кратко време, а које би направиле неку врсту прогреса.

    „То су различите препоруке које смо ми дефинисали и у погледу рокова, рецимо за финансирање изборних кампања, затим препоруке које се односе на објављивање резултата мониторинга које има Агенција за борбу против корупције, као и препоруке које се односе на мало већу транспарентност података из бирачког списка и на едукацију бирачких одбора“, истиче Клачар.

    Те препоруке се односе и на „мало снажнију и активнију улогу“ институција које се баве надзором изборног процеса, било да се ради о РИК-у, Агенцији за борбу против корупције или РЕМ-у“, додаје наш саговорник.

    Краткорочне препоруке

    Као најважније краткорочне препоруке, Клачар наводи:

    • Да се учине доступним подаци са бирачког списка на бирачким местима који не би угрозили заштиту података о личности
    • Да се организују обуке за бирачке одборе, превасходно за председнике бирачких одбора
    • Да се припреми програм за континуиране обуке које би радио РИК
    • Да РИК омогући током изборне вечери уживо објављивање података о резултатима са појединих бирачких места
    • Да РИК учини јавним записнике са својих седница
    • Да се мало прецизније дефинишу процедуре за акредитацију посматрача
    • Да се дефинише рок до када би Агенција за борбу против корупције објавила резултате свог мониторинга
    • Да се промене нека подзаконска акта у Агенцији за борбу против корупције у оном делу који се односи на контролу потрошње коју имају политичке странке, односно да се евидентирање трошкова странака ради по методологији која би била транспарентнија и која би свим актерима омогућила бољи увид у то како су се заиста трошио, превасходно јавни, буџетски новац.

    „Последња ствар од краткорочних препорука јесте нека врста механизма која би довела до тога да РЕМ или донесе неку врсту акта којим би на детаљнији начин регулисао понашање медија у кампањи или, уколико је то могуће, да они крену са мониторингом медија у изборној кампањи како би на крају тог процеса поделили са јавношћу најважније информације о томе колико су медији били доступни различитим изборним учесницима“, закључио је извршни директор Цесида.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    избори, ЦЕСИД, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога