Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Загрљај Доналда Трампа и Емауела Макрона

    Крај хегемоније уместо краја историје: Зашто је Макрон признао да је Запад поражен?

    © AP Photo / Francois Mori
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    21692
    Пратите нас

    Само 30 година након што је Френсис Фукујама тријумфално прогласио „крај историје“ и „несумњиву победу економског и политичког либерализма“ Запада, а тадашњи председник САД Џорџ Буш старији обзнанио „нови светски поредак“, у коме је „америчко лидерство незаменљиво“, председник Француске Емануел Макрон признаје: „Доживљавамо крај западне хегемоније.“

    „Светски поредак се тресе као никада раније. Тресе се због грешака које је Запад начинио у одређеним кризама, али исто тако и због избора које су Сједињене Државе начиниле током протеклих неколико година, и то не само садашња администрација“, додао је Макрон, након што је из Бијарица испратио своје госте, лидере Г7.

    Указујући на успон Кине и Русије као доказ промена на светској сцени, француски председник рекао је, готово покајнички, да је „одгуривање Русије од Европе дубока стратешка грешка“, која је, заједно са „слабостима и грешкама“ Европске уније, довела до јачања руско-кинеског савезништва и оживљавања утицаја Москве на Блиском истоку и у Африци.

    „Не можемо да обновимо Европу, ако не обновимо везе са Русијом; у супротном ће се Русија приближити другим силама“, закључио је Макрон.

    А на себи својствен начин, позивом Русији да се врати у Г7 и да то поново буде Г8, и председник САД Доналд Трамп признао је да се без Русије више не може решити ни једно битно питање у данашњем свету, потврдивши тиме Макронову оцену о крају западне хегемоније.

    Тачна дијагноза

    И ко зна како би данашњи свет изгледао да су његови тадашњи лидери обратили пажњу на упозорење председника Русије Владимира Путина, 2007. године у Минхену — да „униполарни модел“, „свет у коме постоји само један господар, један суверен“, „није само неприхватљив, већ је и немогућ“.

    Они који Путина тада нису желели да слушају, данас су приморани да признају да је био у праву.

    Да ли је заиста, и зашто, после само 30 година свет дошао до краја „краја историје“? Како ће изгледати свет после западне хегемоније и може ли Запад ишта да учини да би спречио развој догађаја какав се до пре само десетак година чинио незамисливим?

    Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили новинар Синиша Љепојевић и професор доктор Илија Кајтез са Факултета за међународну политику и безбедност.

    „Имајући у виду да је Макрона ’створила‘ породица Ротшилд и да је лорд Јакоб Ротшилд пре годину и по дана и сам упозорио на пропаст Запада, може се закључити да је један део светске елите схватио да овако више не може и да нешто мора да се промени. Овим Макроновим речима још једном је озваничена порука — да је оно што ради Запад превазиђено и неефикасно“, указује Синиша Љепојевић.

    „Макронова дијагноза несумњиво је тачна. Тренд губљења политичког утицаја последица је тога што су основне вредности Запада и његовог светског поретка управо у Европи доживеле крах. Једноставно, Европа и Запад више немају идеју којом би могли да предводе свет“, сагласан је Илија Кајтез.

    „Поред тога, осим у политичкој или војној сфери, и те како важан симптом опадања видљив је и у сфери напредних технологија, у којима Запад не предњачи као у време свог успона, него је све више приморан да их купује на Истоку. То је пак последица неолибералне деиндустријализације земаља Запада, а без индустрије нема ни технолошког напретка, који је основ моћи“, додаје Синиша Љепојевић.

    Москва неће кварити односе са Пекингом

    Теза о опадању доскорашње моћи Запада, коју је својом изјавом после самита Г7 Макрон увео и на терен реалне политике, до те мере је постала опште место у западној штампи да је данас практично немогуће пронаћи супротну тврдњу која би се могла сматрати иоле озбиљном.

    Илустративан је, у том смислу, и актуелни број магазина „Форин аферс“, у коме Фарид Закарија, без икаквог покушаја релативизације, констатује да је „умрла хегемонија Америке (...) какву свет није видео још од Римског царства“, а као једину недоумицу оставља питање — „да ли је смрт изузетног статуса Сједињених Држава резултат спољних узрока, какви су раст Кине и губитак контроле над Русијом, или је Вашингтон убрзао своје опадање сопственим лошим навикама и лошим понашањем“.

    Амерички часопис „Нешенел интерест“, разматрајући недавно ово питање, склонији је првом понуђеном објашњењу, и указује да је униполарни моменат у свету настао када је Америка стекла контролу над највећим делом простора Евроазије: „Хегемонија је заснована на доминацији у Азији и Европи“. Успоном Русије и Кине и њиховим савезништвом, те контроле више нема, а самим тим престаје и ера америчке западне доминације...

    Имајући то у виду, јаснија постаје и Макронова забринутост због повезивања Москве и Пекинга, те јавни позив француског председника Русији да изгради боље односе са Европом, јер ће се „у супротном Русија приближити другим силама“, то јест — Кини.

    Илија Кајтез уверен је да Москва неће кварити односе са Пекингом зарад бољих односа са Западом.

    „То се засигурно неће догодити. Русија је извукла поуке из свега што јој се догодило. Она може да сарађује са Западом у мери коју јој налаже њен интерес, али нема никакав разлог да смањује или суспендује оно што се показало као изузетно ефикасно, а то је сарадња са Кином. Европа може да буде пожељан партнер за Русију, али то је могуће само ако сама Европа успе да се ослободи америчког туторства“, тврди Кајтез.

    Наши саговорници су одговорили и на питање — како ће изгледати живот после смрти хегемоније Запада?

    „Дефинитивно присуствујемо настајању другачијег, мултиполарног светског поретка, у коме ће три најмоћније силе бити Русија, Кина и Америка, и поред њих низ међународних организација, какви су БРИКС, Шангајска организација за сарадњу, Иницијатива ’Појас и пут‘... Кинези предвиђају да ће овакав поредак дефинитивно заживети до 2050. године, дакле, за свега тридесетак година од сада“, наводи Синиша Љепојевић.

    „И то је свет који ће за нашу земљу бити бољи од досадашњег. Мултиполарност ће, наспрам неспутане хегемоније Запада, овом свету донети више правде и слободе, а што је за нас посебно важно — глас мањих држава ће имати више тежине него што га је имао у униполарном свету у коме су само имале избор да слушају амерички диктат, или да настрадају“, уверен је Илија Кајтез.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога