Слушајте Sputnik
    Гласање на референдуму у Доњецку 2014. године

    Наставак „нормандијских преговора“ на видику, мир и даље далеко

    © Sputnik / Максим Блинов
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 200
    Пратите нас

    Председници Русије и Француске су у телефонском разговору оценили да размена затвореника Русије и Украјине представља одлучујући корак у обнављању конструктивног дијалога, који треба да се настави у наредним седмицама. То даје шансу Минским споразумима да поново оживе, а Донбасу — шансу за мир.

    Једна од главних тема разговора Владимира Путина и Емануела Макрона било је регулисање ситуације на југоистоку Украјине и преговори у „нормандијском формату“. Два лидера су истакла да Мински споразуми немају алтернативу, а такође су потврдили и намеру да наставе конструктивни рад у оквиру „нормандијског формата“. Истовремено, Путин је нагласио да је неопходна пажљива припрема агенде наредног самита „нормандијске четворке“.

    Колико је Кијев спреман за конструктиван рад?

    У том контексту, скреће се пажња на потребу да Кијев испуни договоре постигнуте током претходних самита у Паризу и Берлину 2015. и 2016. године, укључујући и повлачење снага и средстава на договорене делове контактне линије и писмено утврђивање такозване „Штајнмајерове формуле“ о давању специјалног статуса Донбасу и ступању на снагу закона о посебном статусу у контексту избора.

    Док француски медији извештавају да су се два председника договорила да самит буде организован у Паризу у наредним седмицама, Кремљ је саопштио да датум није утврђен, али да постоји обострано разумевање да треба да буде одржан у скорије време, уз напомену да су за то потребне одговарајуће припреме.

    Подсетимо — разговор Путина и Макрона се догодио након руско-украјинске размене заробљеника по формули „35 за 35“.

    Експерти истичу да је рад у „нормандијском формату“ важан, али да његови изгледи првенствено зависе од поступака Украјине и од спремности Кијева да крене тим колосеком, као и од спремности за конструктиван рад. За сада, ова размена улива одређени оптимизам.

    Претходно су Путин и Зеленски разговарали телефоном о решавању сукоба на југоистоку Украјине. Путин је позвао украјинску страну да прекине да напада насељена места у Донбасу, у којима страдају цивили. Председници су се тада договорили да интензивирају рад на повратку затвореника.

    Украјински председник је рекао да му је то био најтежи разговор у досадашњем председничком мандату, а такође је обелоданио и да је са Путином постигао договор о првој етапи одмрзавања дијалога, као и о првој етапи у прекиду рата.

    Ситуација се променила

    Политиколог Сергеј Козлов сматра да су сада све стране заинтересоване за успостављање мира у Украјини и нормализацију односа са Русијом.

    „Мир у Украјини је и даље прилично далеко, али се већ сада може рећи да је лед почео да се отапа. Сва три председника — и француски и руски и украјински — заинтересовани су да се ситуација некако промени. Макрон жели да повећа своју улогу посредника између Русије и Украјине, а са друге стране жели да ојача улогу Француске у решавању заједничких европских проблема. Председници Русије и Украјине сада треба да изађу из ћорсокака у који су руско-украјински односи ушли док је на власти био претходни украјински председник — Петро Порошенко. Због тога је размена ’35 за 35‘ врло важан симболички гест, који указује на то да ће даљи кораци бити направљени и да ће стране излазити у сусрет једна другој“, рекао је Козлов.

    „Нормандијски формат“ је тренутно замрзнут, јер у другом мандату Порошенковог председавања, који је праћен оштром ескалацијом односа са Русијом, он није имао никаквог смисла, с обзиром да са Украјином није било могуће разговарати. Потписивањем Минских споразума, који су за Кијев били изузетно непријатни, Порошенко је само покушавао да добије на времену, али украјинске власти нису хтеле да испуне своје обавезе предвиђене тим договором. То је уједно и обесмислило „нормандијски формат“, који постоји ради имплементације тих споразума из Минска.

    Политиколог Дмитриј Березњаков констатује да се ситуација сада променила и да међу странама постоји заинтересованост за успостављање конструктивног дијалога.

    „И руско-украјинска размена и ови преговори показују да и руска и украјинска страна на највишем нивоу покушавају да успоставе конструктивни билатерални дијалог. И то се може само поздравити, јер смо до сада имали пат ситуацију, која је владала до председничких избора у Украјини и која је створила озбиљне потешкоће за обе стране“, рекао је Березњаков.

    Експерти, међутим, упозоравају и да ће предстојећи преговори у „нормандијском формату“ у великој мери зависити и од САД, с обзиром да Вашингтон може да има значајан утицај на позицију Француске и Немачке. Због тога је преурањено говорити о томе како ће се ситуација развијати у оквиру преговора ове групе. Очекује се да ће одговор на то питање бити познат већ на јесен, после првог сусрета Зеленског и Трампа, који би могао да се догоди на маргинама Генералне скупштине УН крајем септембра у Њујорку.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога