Коментаришући однос међународне заједнице према дешавањима у Црној Гори након усвајања Закона о слободи вјероисповијести, Дармановић је, у интервјуу за агеницију Мина, рекао да се Подгорица консултује са савезницима из НАТО-а и партнерима из ЕУ на ту тему.
„Они сматрају да се ради о унутрашњем питању Црне Горе и да нема потребе да се укључују на начин који би значио било какво арбитрирање. Наравно, имамо добронамјерне савјете да ствари треба ријешити дијалогом, што је правац који смо и сами изабрали”, казао је Дармановић.
Он је додао да није само Црна Гора препознала мијешање других у њене унутрашње ствари, „већ и наши савезници из НАТО-а“ и подсјетио на недавне изјаве из Стејт департмента о томе да је пропагадни рат који се води поводом Закона прије свега координиран из Москве.
„Управо једна пропаганда, какву нијесмо имали прилике да видимо још од деведесетих година, лансирана је против нас из Београда. То је очигледно кад прелистате шта све пишу медији у Србији. Имамо одређене акције и из Републике Српске“, прецизирао је Дармановић.
Амфилохијева изјава смијешна
Он сматра да Русија, иако има своје очигледне интересе у региону, овог пута нема потребе да се видније ангажује.
„Јер неки наши сусједи у региону тај посао одрађују са много више ревности и енергије него иначе, тако да Русија може сасвим мирно да посматра како њени главни партнери овдје тренутно воде ту ствар. Вјерујемо да имамо снаге да се са тим изборимо, као што је било више пута до сада”, казао је Дармановић.
Коментаришући изјаву митрополита Амфилохија да је „Русија стварала Црну Гору“, он је оцијенио да је то прилично смијешна порука. Црну Гору су, истакао је он, стварали њени грађани, поготово 2006. године на референдуму.
„На такве поруке једино се могу констатовати чињенице – Црна Гора је чланица НАТО-а и будућа чланица Европске уније. Дакле све оно против чега је била или јесте Русија у региону и због чега је покренула акције против Црне Горе 2016. године“, навео је Дармановић.
Црна Гора се, како је казао, темељи на западним и европским вриједностима и систему вриједности који баштини атлантска заједница.
„За разлику од Русије, према којој нас гурају они који дају такве изјаве, као на примјер митрополит Српске цркве који би радо видио Црну Гору у том окриљу.“
Он је прецизирао да је то на неки начин, потврда да за Српску цркву није проблем овај Закон, него оријентација Црне Горе, „оно шта смо и шта желимо да будемо, дакле да припадамо западној евроатлантској заједници вриједности“.
„Вјерујем да, када би визија Црне Горе коју пропагира Српска црква побиједила у овој земљи, Црна Гора би можда остала независна, али би била претворена у српску државу што је, након ратова деведесетих, битке на референдуму 2006. и покушаја државног удара 2016. године, вјероватно посљедњи покушај ове врсте“, казао је Дармановић.
Нема потребе за медијацијом ЕУ
Упитан да ли је реално да ЕУ буде медијатор у вези са Законом о слободи вјероисповијести, он је рекао да нема потребе за тим и да Црна Гора може ово питање да ријеши сама.
Коментаришући писање појединих медија да Србија разматра могућност да прекине да заступа Црну Гору у земљама у којима Подгорица нема амбасаде, односно да је крајња мјера избацивање црногорских дипломата из српских амбасада у свијету, он је рекао да му се то не чини реалним.
„Прво, црногорских дипломата нема у српским амбасадама, јер ми не дијелимо дипломатска представништва ни са ким, тако да нема црногорских дипломата у другим амбасадама осим у нашим“, појаснио је Дармановић.
Он је казао да Уговор о конзуларном заступању датира из 2013. године, и он се регуларно спроводи, додајући да те услуге нијесу бесплатне и да држава која их пружа узима конзуларне таксе.
