Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1681
    Пратите нас

    „Куртијев реципроцитет“, одлука коју је донела „техничка“ влада у Приштини, а по којој сада имамо ситуацију некаквог реципроцитета, покушај је да се на мала врата од Србије изнуди некакво признање некакве независне државе каква је Косово.

    Овако бивши председник Координационог центра за КиМ Небојша Човић види одлуку приштинских власти по којој производи из Србије не могу ући на Косово уколико на њима није назначено „Република Косово“.

    Према његовом мишљењу, последња одлука власти у Приштини је очекивана, имајући у виду шта се све догађа на простору Косова и Метохије од прошлогодишњих избора и доласка Куртија на власт.

    „Куртијев реципроцитет“ би био – признање Косова

    „Видели смо у старту да је Курти најављивао „реципроцитет“, а ова одлука представља његов даљи покушај да саплиће дијалог. Они не желе искрено процес дијалога већ купују време, а куповина времена се односи на нешто што се поново појавило или „повампирило“. Наиме, последњих дана поново је кренула да коментарише Медлин Олбрајт, која ће, надам се, кад тад одговарати за оно што је урадила. Па се из све снаге укључује Елиот Енгел, па Данијел Сервер. Дакле, укључили су „тешку артиљерију“ некакве косовске независности, целу ту „клинтоновску структуру“. С тим што је та артиљерија зарђала, али не толико да не узима велике „прљаве“ паре у торбама и то од криминала, којима су Албанци лобирали некакву наклоност, пре свега Америке“, примећује саговорник Спутњика.

    Доналд Трамп, сматра Човић, нема такав приступ и не би желео да настави ту „клинтоновску авантуру“, не само на простору КиМ, него у целом свету.

    „Клинтонова администрација је загорчала живот у целом свету. Где год су стигли направили су лудницу, развалили многе државе, а све је било засновано на преварама. Пођимо од нас, каква хуманитарна катастрофа? Та прича се отворила и у немачком Бундестагу, а немачки, амерички и многи други порески обвезници се све више питају докле ће и зашто давати паре за некакву криминалну државу Косово. Немачка је дала 500 милиона евра. Какви су то интереси?“, пита наш саговорник.

    Куповина времена у очекивању америчких избора

    Како каже, на делу је куповина времена до америчких избора и евентуалне победе последњих остатака „дубоке државе“ засноване на неолибералном концепту.

    „Они очекују да победи Бајден. На све то додајте и ово што се сада догађа у САД, наравно ту је и светска пандемија, дакле врло је компликована ситуација и искрено мислим да ће амерички избори одлучивати и о светском миру. Уколико „дубока држава“ опет победи у Америци, што је „клинтоновски“ концепт, мислим да ћемо имати угрожен светски мир“, каже Небојша Човић.

    Србија да не жури

    Ово је, оцењује наш саговорник, нова рукавица у лице и у односима Немачке и Америке, али Србија, по његовом уверењу, нема ни један једини разлог да жури.

    „Имају они убачене „спин мајсторе“ и на нашем простору који свако мало причају  о томе да треба „завршити Косово“ и „одбацити Републику Српску“. Међутим, то неће моћи да прође, имајући у виду да поштовање међународног права, када је у питању Косово и Метохија, подразумева Резолуцију 1244, подразумева устав Србије, међународно признате државе и чланице УН, и подразумева да је Косово и Метохија територија Републике Србије. Не можемо да поклањамо делове наше територије и немамо на то право, а у СБ УН се питају и неки други – Русија, Кина, а и остале земље“, указује Човић.

    У овом тренутку, напомиње он, јасно је да је дијалог Београда и Приштине заустављен, а да креће игра ко ће коме да уручи „врућ кромпир“.

    „Они то максимално покушавају да гурну ка Београду, али верујем да није кључна ствар само укидање такси или укидање неког „Куртијевог реципроцитета“, већ морамо да седнемо и видимо шта је ко спровео, а шта није у бројним потписаним споразумима. Дакле, не треба да упаднемо у замку спиновања, чак и из ЕУ, која би хтела да замени своје проблеме причом о Косову и Метохији, наводно највећем европском проблему. Не, то није највећи европски проблем. Њихов највећи проблем је шта је ЕУ сада и каква ће бити, где им је отишла солидарност и какви ће им бити међусобни односи, као и то да ли ће икада дозволити даље проширивање“, каже Човић уз опаску да смо географски сви Европа и да не види простор за то да неко опет окриви Београд.

    Куртија, напомиње Човић, не сматра криминалцем, али додаје да што се тиче потенцијала који је имао као политичко крило у оквиру УЧК, по тој основи би и он имао за шта да одговара када су у питању злочини које су албанске терористичке организације, подржане првенствено од стране Америке, али и од осталих субјеката међународне заједнице који су саставни део ЕУ, починиле на простору КиМ.

    „За очекивати је било да пробамо кроз њега да се изборимо са тим ратним злочинцима и криминалцима, јер је КиМ територија заробљена дубоким организованим криминалом са тежиштем на дроги, трговини оружјем, трафикингу и трговини људским органима. Међутим, то се за сада није остварило“, наводи Човић.

    Курти се неће лако предати

    Саговорник Спутњика очекује и нове проблеме јер верује да се Курти неће тако лако предати, без обзира на одлуку њиховог Уставног суда који је, како каже, као и сама прича о њиховој држави, нешто што је контроверзно, а Албанци га користе само када им треба.

    „Тај Уставни суд је блокирао Бриселски споразум у смислу нечега што је договорено, а то је Заједница српских општина. Тај суд је одлучио да се врати земља манастиру у Дечанима, па се то такође не спроводи већ се гради пут на имовини Српске православне цркве. Сад је Уставни суд дао за право том приступу да је влада Куртија пала у Скупштини и да треба доћи до нове владе. То ће бити влада, како кажу, Авдулаха Хотија, а заправо иста влада као Харадинајева. Дакле, није Харадинај него његова супруга која ће водити министарство спољних послова, и у суштини то ће бити влада која подржава нешто што је била убачена димна завеса, односно таксе. Сасвим је јасно да таксе није измислио Харадинај, него да су у великој мери немачки политички субјекти смислили игру да би се причало о таксама, а не о томе да од стране Албанаца није спроведен ни један једини споразум“, каже Човић.

    Он додаје да Албанци нису спровели преко 40 споразума, иако је гарант тих споразума била међународна заједница, односно ЕУ.

    „Шта је сад са Кетрин Ештон? Шта она сада има да нам каже око неспровођења споразума? Шта имају да нам кажу институције ЕУ? Интересантно је било ово последње писмо које су потписали госпођа Меркел и Макрон где траже да се дијалог „моментално“ започне. Пре свега то је ружна реч, то је реч која је диктат, а мислим да више нисмо на простору диктата. У том писму можда мало охрабрује да ће се „поштовати међународно право“. Па међународно право је прекршено '99 године силовањем у једном глобалистичком и неолибералном концепту, за који се искрено надам да му постепено долази крај“, категоричан је Човић.

    „Мултиетнички пламен“ и „мултиетничке секире“

    Албанска популација, уверен је наш саговорник, нема капацитета за мултиетичност.

    „О каквој мултиетичности причамо када 200.000 људи не може да се врати кући, а оне који покушају сачекују тако да им неки „мултиетнички пламен“ упали куће или бивају дочекани „мултиетничким секирама“, напомиње Човић.

    „Наравно, Срби и Албанци ће живети на овом простору, било једни поред других или једни међу другима, али гарантујем да албанске политичке структуре не дају простора албанској популацији да размишља о стварном, искреном, мултиетничком животу, јер тамо на жалост не могу да се пробију праве демократске структуре, већ се држе ови ратни злочинци и криминалци. На крају крајева, цела бивша Југославија је била мултиентичка. А ко је допринео да се то развали? Управо међународна заједница, а у великој мери Немачка која је ту играла значајну улогу“, закључује Небојша Човић за Спутњик.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    ЕУ, Србија, Косово и Метохија, Аљбин Курти
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога