Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 301
    Пратите нас

    Мађарско-пољски Институт за владавину права у суштини треба да контрира све чешћим нападима који долазе из разних политичких кругова Западне Европе и представља поруку да те две земље, како је то и рекао мађарски шеф дипломатије Сијарто, треба да престану да буду „врећа за ударање“ од стране либералних политичара у Западној Европи.

    Овако Милан Игрутиновић са Института за европске студије гледа на одлуку мађарских и пољских власти да формирају Институт за борбу „против либерално идеолошке репресије“ Брисела, а која је уследила након претње да ће блокирати план опоравка Европске уније због најављених субвенција које ће бити повезане са владавином права у земљама-чланицама.

    Контраудар Мађарске и Пољске на Западну Европу

    „У неколико задњих година стање владавине права и демократије у те две земље стално је критиковано у проминентним извештајима Фридом хауса или Економист интелиџенс јунита. У тим областима Мађарска и Пољска добијају негативне оцене и тај тренд се, бар у оном формалном смислу, сматра негативним. И то је сад једна од оних веза у том дугом низу политичког спора који постоји у последњих четири или пет година, а који се отворио с почетка владавине странке Право и правда у Пољској и Фидеса у Мађарској, где имамо са једне стране идеолошки сукоб са Бриселом, а са друге је донекле то и питање будућности Европске уније, не само у институционалном смислу, већ и у културном“, објашњава Игрутиновић.

    Оснивање института је, додаје Игрутиновић, у том смислу контраудар Мађарске и Пољске и њихов покушај да одговоре на нападе Брисела.

    „Са друге стране, овај институт оснива се у тренутку када се воде завршни преговори око формата буџета Европске уније за наредни седмогодишњи период. У јулу је успостављен један провизорни оквир од нешто преко хиљаду милијарди евра за седам година, односно око 140 милијарди годишње, а једна од централних тема била је да ли ће тај новац бити расподељиван на начин који је у вези са владавином права и демократије у земљама корисницима буџета. Наравно, Мађарска и Пољска, које спадају у слабије развијене земље ЕУ, преко својих владајућих партија снажно се опиру и оном номиналном повезивању тих ствари, док поједини либерални политички кругови у Средњој и Западној Европи, они који себе сматрају левим центром, желе да те две ствари повежу“, напомиње наш саговорник, уз оцену да је реч са једне стране о једном дуготрајнијем сукобу на нивоу партија у ЕУ, а са друге стране, то је сада везано и за питања буџета која су увек практична и изазивају енергичне одговоре.

    Порука негодовања

    Игрутиновић сматра да оснивање овог института за сада представља гласну поруку негодовања Мађарске и Пољске, а да тек остаје да се види у којој мери ће се две земље посветити његовом раду.

    „Чини ми се да је ово порука која долази у неколико критичних месеци пред завршетак године и пред завршно разматрање буџета. Очекивано је да ће се, ако Варшава и Будимпешта буду незадовољне тиме како се буџет буде формулисао и ако се успостави веза између давања новца и успостављања кредибилног нивоа владавине права, пословању тог института приступити озбиљније у смислу финансија и свих других неопходних ствари“, каже саговорник Спутњика.    

    Ипак, како наводи, мало је вероватно да ће Мађарска и Пољска ићи толико далеко да блокирају план економског опоравка ЕУ.

    „Оне то свакако могу да учине, али мислим да неће ризиковати да остану баш толико изоловане у односу на све остале чланице Уније. Ако се, на пример, деси да буде 25 земаља према те две, верујем да ће то ипак за њих бити превелики притисак. Зато мислим да ће за подршку својим интересима ипак тражити неку врсту савезника унутар Уније и тражиће их по партијским линијама, дакле међу странкама са десне стране политичког спектра“, истиче Игрутиновић.

    Има ли спремности за опцију „сам против свих“

    Према његовим речима, није угодно бити сам против свих у ЕУ на тако важном питању које се тиче буџета, нарочито сада у условима пандемије и целог пакета помоћи који треба да иде преко буџетских ставки.

    „Положај Мађарске и Пољске већ није завидан јер, подсетимо се, Европска комисија већ неколико година врши те истраге против обе земље, уз претњу активирања Члана 7 ЕУ, који омогућава суспензију гласачких права унутар европских структура за земље које нарушавају независност правосуђа, одређене демократске норме и процедуре, владавину права. То је дакле борба која траје већ неколико година и за Пољску и Варшаву није новост, а са друге стране, ти буџети ЕУ су јако корисни за обе земље јер су у питању чисти нето добици од неколико десетина милијарди евра. Зато је питање да ли ће се они коцкати са тим“, закључује Милан Игрутиновић.

    Подсетимо, шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто изјавио је после састанка са пољским колегом Збигњевом Рауом да ће заједнички институт прикупљати „правно знање неопходно за довођење у питање либерално идеолошке репресије Брисела“. Улога института биће да испита да ли су Будимпешта и Варшава жртве „двоструког стандарда“ европских институција, рекли су министри.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    ЕУ, Пољска, Мађарска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога