Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2406
    Пратите нас

    Корона криза, спор Грчке и Турске, „паузиран“ процес интеграција земаља Западног Балкана, спор Софије и Скопља, преговори Београда и Приштине, мигранти и азиланти, само су део листе проблема са којима се Европска унија суочавала у 2020. години. По свему судећи, у 2021. је чека још озбиљнија политичка криза, јер ни један проблем није решен.

    Према речима Синише Љепојевића, дугогодишњег дописника српских медија из Лондона, током 2020. године све се сводило на коронавирус који је, поред тога што је уништио добар део економије, Европској унији био и универзални изговор. Међутим, сада долази година у којој ће европска интеграција поново морати да се суочи са дубоким економским и политичким проблемима.

    ЕУ у 2021. – задуживање и централизација

    Европска унија ће, сматра саговорник Спутњика, имати проблем са буџетом који је планиран на основу очекиваног раста друштвеног производа, до којег, међутим, није дошло. Напротив.

    „То значи да неће бити онолико новца колико је планирано за одржавање институција и програма ЕУ и у том смислу ће се доћи и до другог проблема. Наиме, Унија је половином прошле године донела политичку одлуку да Европска комисија може да се задужује, и то не само у еврима већ и у другој валути, пре свега у доларима. Онда ће тим позајмљеним новцем, који је иначе новац свих грађана Уније, одлучивати коме ће помоћи, а коме не. Тако ћемо имати један програм уцена разних земаља које не поштују наредбе Брисела“, оцењује Љепојевић.

    У суштини, како наводи, доћи ће до процеса централизације у ЕУ, чиме долазимо и до политичких проблема.

    „Та централизација ће наићи на отпор одређених земаља и нарушено јединство Уније ће бити још више продубљено и уздрмано, па ће доћи до много озбиљније политичке кризе од оне коју смо имали претходних година“, уверен је Љепојевић.

    Економске мере за решавање проблема

    Сличног става је и Александар Гајић из Института за европске студије. Европска унија, како наводи, у 2021. годину улази са јако амбициозним планом, у покушају да се кроз процес опоравка од кризе поново створи чврста, либерална веза са Америком под Бајденом, а како би се одупрло свему ономе што они доживљају као изазов - од популизма, до ваневропских сила попут Русије и Кине.

    „Унија ће покушати да горуће проблеме реши путем опсежног плана економског опоравка од последица пандемије, односно реализацијом великог, вишегодишњег финансијског оквира који подразумева „упумпавање“ суме од 1,07 милијарди евра, плус 750 милијарди евра које се тичу Фонда за опоравак од коронавируса. То ће, дакле, бити начин ношења са кризом и њеним последицама, али и покушај да се то искористи за комплетну економску, политичку и социјалну трансформацију земаља ЕУ, одстрањивање неподобних режима и вероватно чвршћу и кохезивнију политику конфронтације са Русијом и Кином по многим питањима, економским и политичким“, објашњава Гајић.

    Наравно да та материјална средства нису довољна јер су проблеми Уније дубље природе, додаје Гајић, али у Бриселу покушавају да европско здање оснаже и да од момента опоравка од кризе покрену неку спиралу развоја, како би у трећој фази довели до трансформације европског друштва у неком жељеном правцу.

    „Приоритети ће тако бити на дигитализацији, на еколошкој „зеленој“ платформи и јачању људских права и институција ЕУ. Заправо, ради се о пројекту постепене унификације земаља Уније тако што ће се њихове привреде, кроз опоравак, трансформисати. То ће, међутим, изазвати нове социјалне ломове широм ове интеграције јер ће прелазак на дигитализацију и напуштање класичних индустрија драматично променити читаве низове сектора привређивања“, истиче експерт.

    Зато је и нереално, верује Гајић, очекивати да ће се само економским механизмима и коришћењем тих механизама за политичка уцењивања, решити низ сложених питања пред којима се налази ЕУ.

    „Мислим да ће то бити удар на идентитете и суверенитете националних држава и да је то неки пут ка федерализацији Европе који ће наићи на велико противљење становништва европских држава. Такође, доћи ће и до подела елита јер не постоји консензус око тога којим путем треба да иде ЕУ, па ће се читав низ од раније познатих подела сада, у условима кризе и њених последица, само интензивирати“, каже Александар Гајић.

    Притисак САД на Западну Европу

    Љепојевић напомиње да се ништа мањи проблеми, само можда мање видљиви, тичу односа са Источном Европом која је потпуно проамеричка, па ће је нова америчка администрација користити као инструмент притиска на Западну Европу.

    „Иако је Доналд Трамп врло огољено спроводио своју политику према Европи, не непријатељску, али једну мало суровију политику, нереално је очекивати да ће се под новом администрацијом та политика променити. Биће сигурно другачији наратив, другачија саопштења, али у основи то ће бити политика темељена на притиску, пре свега, према Немачкој, а преко Источне Европе. Притом, нова америчка администрација ће имати можда још јачи инструмент од Трампа, а то је да ће се Европска комисија задуживати и у доларима. Тај доларски дуг ће бити врло јак инструмент Америке у притисцима, пре свега оним геополитичким, јер ће ЕУ бити коришћена много више него раније у антируској политици, у агресивном, хибридном рату Америке против Русије“, уверен је искусни новинар.

    И Гајић је мишљења да је ослањање на Вашингтон, играње на Бајденову карту и препуштање да САД спашавају ЕУ врло проблематично, јер је и сама Америка дубоко подељено друштво.

    Одлазак Меркелове

    Саговорници Спутњика сагласни су да ће на токове унутар ЕУ утицати и чињеница да се немачка канцеларка Ангела Меркел 2021. године повлачи са функције. Гајић као њеног наследника види Фридриха Мерца који је, објашњава, највише радио на односима са САД и најдубље је у тим трансатлантским везама.

    „Од исхода избора у Немачкој видећемо да ли ће покушај реанимирања те либералне, људско-правашке Европе и окретања трансатлантским везама имати успеха“, каже Гајић.

    Синиша Љепојевић, пак, на одлазак Меркелове гледа у светлу политичког сукоба који већ пар година траје између Француске и Немачке - кључне осовине европске интеграције.

    „ЕУ ће бити под великом сенком тог сукоба, тим пре што су председнички избори у Француској 2022. године. За председника Макрона ће зато наредна година бити кључна да покаже да ли може да задржи свој статус и Француску представи као јаку земљу, као неког ко се супротставља и тако моћној Немачкој, како би се у јавности створио утисак да је Француска лидер ЕУ“, закључује Синиша Љепојевић за Спутњик.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    Немачка, мигранти, задуживање, криза, ЕУ
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога