Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 1811
    Пратите нас

    Конгресменка Клаудија Тени из америчке државе Њујорк прихватила је позив амбасадора Србије у САД Марка Ђурића да буде члан Српског кокуса на Капитол хилу. Она је истакла да је за њу тај позив посебно значајан имајући у виду да је у младости и пословно и приватно била везана за нашу земљу. Колики је заправо утицај Српског кокуса у САД?

    Српски кокус у америчком Конгресу представља двопартијску интересну групу чланова из редова демократа и републиканаца, које окупља заједнички интерес за даље унапређење односа Србије и САД.

    Утицај Српског кокуса

    Према речима Милана Крстића са Факултета политичких наука, ни Српски кокус, као ни сви други слични кокуси у Америци, није строго формална и хијерархизована група са јасним циљевима, већ више скупина различитих конгресмена, углавном чланова Представничког дома и сенатора, из оних држава у којима има и српског становништва, односно Американаца српског порекла.

    „Српски кокус спада у групу релативно мање активних кокуса у америчком Конгресу. Број његових чланова је варирао, од неких тридесетак средином прве деценије 21. века, па до свега негде једанаест чланова колико је имао до почетка ове године. Али, чак ни онда када је био скоро три пута бројнији не може се рећи да је био превише утицајан. Једноставно, домашаји оваквог облика организовања су реално увек били ограничени, између осталог и финансијским ресурсима које је наша држава имала на располагању, као и чињеницом да Србија није за америчке конгресмене била од претераног интереса, јер ни у једној држави нема толико српског становништва које би могло претежно да утиче на исход тамношњих избора да би се конгресмени директно „лепили“ за неко јаче ангажовање ка Србији“, објашњава Крстић.

    Да не постоји наш, постојали би други

    Спољнополитички аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић каже да је сама чињеница да Српски кокус постоји значајна, јер постоје и други кокуси, па би његов недостатак са српске стране отворио простор за неке друге који би наметали приче које њима одговарају.

    „Али, проблем је увек био у томе што је било мало нејасно шта се тражи од његових чланова. Наравно, сви који припадају кокусу су ту у великој мери јер или имају гласаче или финансијере који су пореклом Срби, па имају интерес да покажу да су укључени око неких питања која су од значаја за те особе које или за њих гласају или им донирају средства за кампање. Међу њима такође има и чланова Конгреса који су изградили неки приступ за спољну политику према Балкану и због тога су ту. То, међутим, не значи увек да су према нама позитивно расположени и да нешто раде у корист српских интереса, попут Елиота Енгела који јесте био члан Српског кокуса, али је био један од главних лобиста за албанску заједницу у САД“, напомиње Кесић.

    И Милан Крстић верује да чланство у Кокусу нужно не подразумева и заступање српских интереса, што потврђује чињеница да је у једном периоду члан Кокуса био некадашњи потпредседник Мајкл Пенс, док је још био члан Представничког дома из Индијане.

    „То ипак није много утицало на његово поступање док је био потпредседник САД. Једноставно, Индијана је једна од држава у којој постоји одређени број српског становништва, па њега ништа није коштало да се „упише“ у тај кокус, али када политичари дођу на неку извршну функцију потребно је да ту чињеницу мало више имају на уму. Неопходно је, дакле, да се са њима више ради док су у Конгресу, да се држава више повеже са њиховим „стаферима“, административним и политичким саветницима, и да им чешће намеће тему Србије и све што је Србији важно. Међутим, за то је потребно да наша дипломатија има више капацитета, и људских и финансијских, и да делује континуирано и стратешки“, примећује Крстић.

    Обнављање чланства – позитиван помак

    Како сада ствари стоје, каже Обрад Кесић, добро је што је чланство Српског кокуса обновљено.

    „Задњих пар година мало су постали пасивни, па мислим да ће долазак нових чланова и оних који намеравају да приступе не само ојачати Кокус, него и позицију српске заједнице у САД и саме Србије. Имамо два нова члана, једног демократу који долази из Северне Индијане, где су појединци из тамношње српске заједнице били прилично укључени у његову кампању, па он у великој мери разуме српску заједницу и питања која су за њу од значаја. Такође, имамо и нову чланицу која долази из Индијанаполиса, из Индијане, која припада српској православној парохији. Иако је Украјинка, православка је и код ње постоји расположење и наклоњеност да чини нешто позитивно у корист српске заједнице“, указује Кесић и додаје да велико ангажовање новог амбасадора у Вашингтону Марка Ђурића показује до које мере постоји енергија не само међу члановима Кокуса, већ и на страни српске дипломатије.

    Шта би још ојачало Српски кокус?

    На питање шта би, поред обнављања чланства, још ојачало Српски кокус, Обрад Кесић каже да је пре свега потребно да се јасније дефинишу интереси, односно око чега чланови Кокуса желе да се активирају.

    „Друга ствар је комуникација између матице - српске дипломатије и наше дијаспоре у САД. Ту већ видимо помаке, како током мандата бившег амбасадора Матковића, тако и сада са амбасадором Ђурићем, јер су већ направили контакте и учествовали на неколико видео конференција са представницима најважнијих српских организација у Америци. Ту је, наравно, и потреба за већим активирањем српске заједнице у САД, за њиховим појављивањем у јавном животу и бављењем изборима. То смо имали прилику да видимо на протеклим изборима и то је оно што охрабрује, па зато и видимо неку нову енергију око Српског кокуса. Наиме, српска заједница је на овим изборима била, на неки начин, повољна „млада за удају“ због географије, јер су тамо где постоје српске заједнице биле и кључне државе за избор председника. Зато су и једна и друга кампања имале много више комуникације са српским заједницама и организацијама“, каже Кесић.

    Поред пара потребна и кампања

    Милан Крстић сматра да активно деловање наше земље у САД подразумева не само финансијски аспект у коме се ангажују неке лобистичке групе, већ и различите врсте кампања које би подигле видљивост српских националних интереса и ставова Србије у Америци, па би у складу са тим можда и повећали степен заинтересованости америчких конгресмена да се баве овом темом.

    „То је посао који мора да се ради дугорочно и пажљиво. Чини ми се да је сада неки тренд да се иде у правцу јачег везивања за републиканске конгресмене, имајући у виду ова последња проширења и то да су четворица нових чланова Кокуса републиканци. Српски кокус је и даље двопартијски, дакле и даље ту има и демократа, али чини се да ће фокус бити на републиканцима и то можда може да буде једна од нити, у перспективи, дубљег везивања за републиканске конгресмене. То може да буде мач са две оштрице, али можда и индикатор неке стратегије на дужи временски период у погледу деловања према америчком Конгресу“, каже Крстић.
    Похвално повећање броја наших дипломата у САД

    Према његовим речима, сада је повећан број наших дипломата у амбасади Републике Србије у Вашингтону.

    „То је похвално, али ми делује да би у перспективи требало радити на додатном повећању наших капацитета, али и на ангажовању других, недржавних актера који би могли заједно са државом да делују у правцу остваривања користи за Србију кроз боље повезивање са одређеним круговима у америчкој политици“, наводи Крстић.

    У том смислу, закључује наш саговорник, Центар за друштвени дијалог и регионалне иницијативе ће наредних дана објавити један документ који ће, узимајући у обзир тренутне спољнополитичке циљеве Србије, изнети и неке детаљније препоруке упућене нашим властима и држави о томе шта би могло да се уради да се побољшају односи са Америком и да се српски национални интереси ставе на неко видљивије поље у Вашингтону.

    У последњих месец дана Српском конгресном кокусу прикључили су се конгресмен из редова демократа Френк Мрван из Индијане, као и конгресмени Дејвид Мекинли из Западне Вирџиније и Ентони Гонзалес из Охаја. Копредседавајући Кокуса су Стив Стајверс, републиканац из Охаја и Емануел Кливер, демократа из Мисурија.

    Више о томе шта планира нова америчка администрација и шта то значи за Србију погледајте овде:

     

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    Конгрес САД, дијаспора, САД, Српски кокус
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога