Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    11014
    Пратите нас

    Судећи према писању западних медија председник САД Џозеф Бајден могао би злочин над Јерменима током Првог светског рата ускоро и формално означити као „геноцид“. Притисак на Бајдена овим поводом врше и чланови Конгреса и јерменско-амерички активисти, а питање које се поставља је – шта би такав потез значио за већ оптерећене односе Турске и САД?

    Више од 100 чланова америчког Конгреса, представника обе партије, послало је Бајдену писмо у којем га позивају да постане први амерички председник који је злочин над Јерменима формално признао као геноцид, док јерменско-амерички активисти лобирају да шеф Беле куће то објави на или пре Дана сећања на јерменски геноцид, који ће бити обележен у суботу.

    Шта ако Бајден изговори реч „геноцид“

    Како за Спутњик каже некадашњи амбасадор и универзитетски професор, исламолог др Дарко Танасковић, Бајденова могућа одлука да приликом обраћања Урби ет Орби 24. априла, на Дан сећања на масовно страдање Јермена од 1915. до 1917. године, употреби реч „геноцид” изазвао би гневну и жестоку реакцију у турској политичкој и најширој јавности.

    „Геноцид над Јерменима, злочин који Турска под тим називом не признаје, једно је од неколико питања у вези с којима с Турцима нема шале ни погађања. Сам Бајден је иначе близак јерменској заједници у САД и у личним иступима је још у време Обамине председничке кампање такозвани „велики злочин“ младотурске власти над Јерменима у Османском царству оквалификовао као геноцид, а исто је учинио и Барак Обама. Чак је и Роналд Реган још 1981. године у јавном обраћању употребио термин „геноцид“. Међутим, због геостратегијских и геополитичких разлога, како не би изазвали бес значајног НАТО савезника, сви амерички председници су избегли да страдање Јермена званично назову геноцидом, а ни Конгрес до сада, за разлику од Сената који је то учинио 2019. године, није изгласао резолуцију којом би се потврдила таква квалификација овог страшног злочина. Видећемо да ли ће Бајден променити тај двосмислени став својих претходника”, наводи Танасковић.

    Како додаје, унутрашњи  притисци да до оваквог потеза дође су снажни и долазе са разних страна.

    „Посебно после рата у Нагорном Карабаху/Арцаху, који јерменска заједница приказује као наставак османског геноцида, односи с Анкаром су озбиљно поремећени, а и Бајден је, као својевремено Обама, у предизборној кампањи обећао да ће у овој крајње деликатној ствари окренути лист. Ипак, реалполитички разлози да се то не уради нису изгубили сву снагу“, напомиње наш саговорник.

    Шта би учинила Турска

    У осврту на неке конкретне реакције Анкаре до којих би могло доћи уколико се САД ипак одлуче на овај потез, Танасковић каже да Турској на располагању стоји више могућности и потеза различите оштрине.

    „Мислим да би повлачење амбасадора из САД на консултације и замрзавање неких билатерално договорених и спровођених активности свакако дошли у обзир. Такође, сигурно је да би из Анкаре кренула лавина оптужби на рачун Вашингтона, уз указивање на то да се Америка никако не може похвалити моралним кредибилитетом који би јој дозвољавао да некоме дели лекције и прозива га за (не)дела из прошлости. Председник Ердоган је, сећам се, једном приликом, истим поводом подсетио на то да је Америка настала на истребљивању и гетоизацији домородаца који су насељавали континент пре доласка Европљана”, објашњава некадашњи амабасадор у Анкари.

    Он подсећа да је и министар спољних послова Турске Мевлут Чавушоглу,  одговарајући на питања новинара на широко гледаном ТВ каналу „Хабертурк”, наглашено опуштено и без нервозе приметио да Турска нема разлога за било какве комплексе и редовно дрхтање пред сваки 24. април, ишчекујући да ли ће амерички председник изговорити реч „геноцид” или неће.

    „Он је тада позвао Америку на поштовање међународног права, уз напомену да од правно необавезујућих изјава, чак и председничких, не може бити никакве користи, али може бити додатне штете по већ затегнуте турско-америчке односе. У том смислу више пута најављивана могућност сусрета двају председника свакако би била, бар за неко време, озбиљно доведена у питање, односно до тренутка кад се обострано процени да би такав састанак могао бити у функцији излажења из дубоке кризе у коју су запали билатерални односи”, примећује Танасковић.

    Како би реаговала међународна јавност

    Упитан како би Бајденово евентуално означавање злочина над Јерменима као геноцид било примљено у међународној јавности, као и да ли би отворило простор за нека друга, слична питања, Танасковић каже да је питање америчког (не)признавања геноцида над Јерменима одавно на дневном реду, те да се уочи сваког 24. априла рађају спекулације и лансирају „поуздана предвиђања“ о томе да ли ће се САД придружити државама које масакре, прогоне и насилно депортовање Јермена у време Првог светског рата сматрају геноцидом.

    „Ако председник Бајден изговори ту фамозну реч „геноцид“, одјек ће у симболичком смислу бити планетарно снажан, док непосредно политички, сем у равни америчко-турских билатералних односа, неће произвести значајнија померања. Такође, биће то додатни ветар у једра оним снагама и покретима у међународној заједници које се начелно залажу за осуду свих најтежих случајева повреде хуманитарног и ратног права, али неретко уз идеолошки и политички условљену селективност и двоструке стандарде”, закључује проф. др Дарко Танасковић.

    Турска прихвата да су многи Јермени који живе у Отоманском царству убијени у сукобима са османским снагама током Првог светског рата, али оспорава број жртава и пориче да су убиства систематски организована и да представљају геноцид.

    Турски министар иностраних послова упозорио је Бајденову администрацију да би признање „нашкодило“ америчко-турским везама.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    Турска, САД, Реџеп Тајип Ердоган, Џозеф Бајден, геноцид над Јерменима
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога