Слушајте Sputnik
    Данило Киш - Споменик у Суботици

    Осам деценија од рођења Данила Киша

    © Wikipedia
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Валентина Булатовић
    0 39931

    Осамдесета годишњица рођења Данила Киша прилика је да се подсетимо значаја раскошног књижевног опуса овог писца, песника и есејисте, који и даље представља једног од најзначајнијих узора свим генерацијама читалаца и књижевника, не само у Србији, него и у Европи.

    Дела Данила Киша упознајемо још током школских дана, као део обавезне лектире. Ипак, литерарна заоставштина овог писца служи као важан путоказ у сазревању и спознавању себе током целога живота.

    Иако су његова дела захтевна за читање и далеко су од онога што се данас сматра популарном литературом, Киш се сврстава у ред омиљених домаћих писаца, на чији се утицај позивају и многи савремени аутори.

    Узор генерацијама

    У разговору Спутњик, књижевник и професор Михајло Пантић оцењује да је Данило Киш вероватно један од последњих писаца који су живели у времену када је књижевност била важна сама по себи и као таква.

    Данас је књижевност важна једино ако је у контакту с неким другим великим наративом, као што су историја, политика, идеологија, а естетска њена функција је потонула у дубину. Код Киша је она на површини.

    Данило Киш је постао парадигматичан писац, не само у смислу да је писац лектире, школски писац на којем се образују нове генерације читалаца, него је парадигматичан и у смислу схватања естетских вредности и у смислу разумевања улоге и функције писца у времену које је остало иза нас, каже Михајло Пантић.

    Он подсећа и на својеврстан парадокс, који се огледа у чињеници да је Киш за живота био писац за писце, односно аутор чија су се дела читала само у уским литерарним и интелектуалним круговима, да би у деценијама после смрти стекао мноштво поштовалаца међу обичним читаоцима и статус класика.

    Његовој популарности допринела је у одређеној мери острашћена полемика о његовом делу Гробница за Бориса Давидовича (1976), односно тврдње да је реч о плагијату. Дело је преведено на многе језике, а о њему су писали најпознатији светски писци друге половине 20. века, попут Јосифа Бродског, Милана Кундере, Ђерђа Конрада, Петера Естерхазија или Вилијама Т. Волмана.

    Прекретница у српској прози

    Књижевник, песник и књижевни критичар Гојко Божовић истиче да је књижевност Данила Киша велики догађај не само у његовој генерацији, него у свим генерацијама читалаца и писаца после њега.

    Киш је и у поетичком и у тематском смислу променио српску прозу, његове књиге есеја, његове приче и романи представљају прекретну тачку у савременој српској књижевности. Све генерације писаца и читалаца које су дошле после њега опредељивале су се према његовом делу и на њега се данас позивају писци и читаоци потпуно различитих погледа на књижевност и свет. Ја у томе видим једну могућу дефиницију класика.

    Божовић, чија је издавачка кућа Архипелаг објавила Сабрана дела Данила Киша, према замисли Мирјане Миочиновић, сматра да дело овог писца представља трајно и драгоцено сведочанство о једном добу.

    Кишово дело је једна велика прича о 20. веку, и са становишта појединца, јединке суочене с удесима и вихорима историје, и са становишта породице која се ломи и нестаје у удесима и ужасима историје, политичких и идеолошких трвења, а то је и прича о свету који се драматично мењао у 20. веку и који се суочавао са све већим историјским, политичким и идеолошким изазовима.

    Ако читамо Киша, боље разумемо не само његово доба, него боље разумемо и себе саме у времену данашњем и у изазовима с којима се ми сами суочавамо.

    Почаст Кишу

    Поводом 80. годишњице рођења Данила Киша Архипелаг је приредио мултимедијални програм у Дому омладине Београда, на ком је одржан разговор на тему Данило Киш или последње прибежиште здравог разума и приказана телевизијска драма Ноћ и магла редитеља Славољуба Стефановића Равасија из 1968. године.

    О популарности Кишове књижевне заоставштине међу свим генерацијама читалаца сведочи и податак да је сала Американа, у којој је програм приређен, била пуна до последњег места.

    Тагови:
    Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога