Београд+ 19°C
Ниш+ 19°C
Слушајте Sputnik
    Изгубљени светови српског филма фантастике

    Изгубљени светови српског филма фантастике

    Филмски центар Србије
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Валентина Булатовић
    0 25263

    Филмски центар Србије објавио је књигу „Изгубљени светови српског филма фантастике“, историју и преглед фантастичног стваралаштва и мотива у српском, али и југословенском играном филму.“

    Стварност, често не баш весела, подстиче машту и води у свет фантазије, посебно филмске ауторе у Србији, оцењују аутори студије „Изгубљени светови српског филма фантастике“, новинари и руководиоци Фестивала српског филма фантастике, Драган Јовићевић и Јован Ристић.

    У разговору за Спутњик Драган Јовићевић каже да ова филмска студија обрађује један готово непознати, паралелни универзум српске и југословенске кинематографије, коју чине филмови с фантастичним мотивима.

    „На развој фантастике у српском филму утицало је много тога — богато фолклорно наслеђе у неким старијим филмовима, а у овима новије продукције најчешће је доминантна наша стварност, наше економско, политичко и друштвено стање и питање који су представљени кроз визуру фантастике“.

    Мотиви фантастике погодни за обрађивање друштвених тема
    Филмски центар Србије
    Мотиви фантастике погодни за обрађивање друштвених тема

    Јован Ристић указује на то да су мотиви фантастике веома погодни за обрађивање озбиљних друштвених тема.

    Друга ствар која често повезује филмове је комедија. Срби воле комедију, воле да се смеју, воле да се спрдају, добар део наших филмова, заправо, има елементе комедије“. „Међу новијим филмовима фантастике, после 90-их година, у аутохтоном српском филму, волим да причам да је нашим ауторима фантастика угао гледања на стварност. На пример, обрађена је тема расељавања, тако што је увијена у обланду приче о духовима. Ми имамо немало филмова који су инспирисани стварношћу, збиљом живљења у Србији у оваквом времену, с променама које неминовно остављају трагове.

    Од Фауна до Петог лептира

    Први филм с елементима фантастике у југословенској и српској кинематографији снимљен је 1924. године. Његов аутор је пионир кинематографије у Војводини Ернест Бошњак. Ристић наводи да је, нажалост, сачувана само једна сцена из тог филма.

    „У нашој књизи појављује се вероватно прва фотографија тог филма која се може наћи у јавности. Било је врло тешко доћи до ње и дошли смо до ње захваљујући Југословенској кинотеци. То је, дакле, филм који постоји само на нитратној траци, а број људи који су га погледали може се набројати на прсте“.

    Први филм с елементима фантастике снимљен је 1924. године.
    © Фото: Филмски центар Србије
    Први филм с елементима фантастике снимљен је 1924. године.

    Аутори су, како објашњава Драган Јовићевић, током истраживања, открили више од 250 филмова фантастике разних формата, жанрова и стилова.

    „Да ли је у питању научна фантастика, епска фантастика, жанровска фантастика, хорор фантастика — свеједно, у питању је једно веома богато наслеђе, које би могло да буде и бренд српске кинематографије, нешто што је специфично за српску кинематографију и што нема ниједна друга“.

    Међу филмовима који се по својим фантастичним мотивима издвајају у разноврсном српском филмском стваралаштву су и многа позната, па и култна остварења, попут „Чудотворног мача“ Војислава Нановића (1950), „Лептирице“ Ђорђа Кадијевића (1973) и филма „Лијепе жене пролазе кроз град“ Желимира Жилника (1986).

    Аутори обрађују и фантастичне елементе у филмовима „Сабирни центар“ Горана Марковића (1989), „Свето место“ Ђорђа Кадијевића (1990), као и у филмовима снимљеним у новом миленијуму, међу којима су „ТТ Синдром“ Дејана Зечевића, „Шејтанов ратник“ и први српски 3-де филм „Пети лептир“ Милорада Милинковића.

    Ради расветљавања друштвено-политичке, културне и економске климе у којој су српски филмови фантастике настајали, аутори су интервјуисали петнаестак режисера, сценариста, продуцената, мајстора за специјалне ефекте и филмских архивиста.

    Међу њима су: Ђорђе Кадијевић, Дејан Зечевић, Младен Ђорђевић, Стеван Филиповић, Бранислав Јевић, Динко Туцаковић, Борислав Станојевић, Зоран Стефановић, Петар Грујичић, Милан Коњевић, Мирослав Лакобрија, Милан Тодоровић, Ненад Беквалац, Небојша Ненадић и Дамир Романов. 

    „Изгубљени светови српског филма фантастике“ су двојезично издање — с једне стране је српски оригинал, а с друге стране енглески превод.

    Тагови:
    књига, фантастика, Драган Јовановић, Јован Ристић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога